RAZMNOŽAVANJE KUNIĆA

[img] [/img]

Zdrav okot kunića

Dr Nikola Vujnoviæ

Pre nego što se pristupi parenju kunica, za priplod se moraju odabrati samo zdrave i polno zrele jedinke a tokom kocenja, ženkama je neophodno obezbediti mir, jer su tada jako osetljive.
Pre parenja treba pravilno odabrati ženke za priplod. Ženka treba da ima najmanje osam mleènih bradavica rasporeðenih po grudima i stomaku. Ženke sa nedovoljnim brojem bradavica treba odstraniti iz priploda jer se ta osobina prenosi na potomstvo. Mleènost je takoðe nasledna osobina, pa se za priplod biraju samo ženke koje su mleène. Mleènost se najbolje ocenjuje po prirastu i ponašanju mladunaca. Ako mladi rastu i mirno leže u gnezdu znak je da majka ima dovoljno mleka. U protivnom mladi su nemirni. Mleènost najviše zavisi od rase i pravilnog postupka u uzgoju kuniæa. Srazmerno težini, manje rase daju više mleka od velikih. Ženke malih rasa dnevno daju oko 100 grama mleka, srednjih oko 150 grama, a velikih oko 200 grama.
Posle pravilnog odabira za priplod sledparenje. Pravilo je da se ženka uvek nosi u kavez mužjaka. Za uspešnu oplodnju u veæini sluèajeva je dovoljan jedan skok. Posle parenja ženka se vraæa u njen kavez. Nakon pet dana ženka se ponovo nosi u kavez mužjaka da bi se proverila uspešnost parenja tj da li je skotna. Ako ženka beži od mužjaka i ne dopušta da joj se približi, znak je da je prvo parenje uspelo tj. da je skotna. Za tridesetak dana od parenja treba oèekivati koæenje. Prema ponašanju ženke može se videti da se koæenje približava, jer ona traži skrovito mesto, povlaèi se i priprema za koæenje. Do poroda dolazi kada je fetus sposoban za život van majèinog tela.
U organizmu ženke dešavaju se mnoge hormonalne promene. Do koæenja najèešæe dolazi noæu, kada životinje imaju najviše mira. Koæenje se odvija u kratkim vremenskim intervalima. Kada je koæenje završeno, ženka oslobaða mladunce od posteljice. Tokom koæenja, ženkama je neophodno obezbediti mir, jer su tada jako osetljive. Agresivne majke, koje mlade razbacuju po kavezu, treba iskljuèiti iz priploda. Tek okoæeni kuniæi teški su oko 30- 40 grama. Na svet dolaze slepi, goli i nesposobni za samostalan život.
Neophodno im je suvo i toplo gnezdo u kome je temperatura 30°C u prvih 20 dana života kuniæa. Nekoliko dana nakon koæenja, mladim kuniæima poèinje da raste dlaka, a nakon desetak dana oni progledaju i poèinju da izlaze iz gnezda. Posle 15 dana, mladi su potpuno obrasli dlakom i mogu da regulišu telesnu temperaturu. Neposredno posle koæenja pregleda se svako leglo i izdvoje se svi uginuli, slabi ili deformisani kuniæi. Uz što manje uznemiravanje ženke, u leglu se ostavljaju samo zdravi mladunci ružièaste i lepo zategnute kože. Mladunèad slabih majki su nemirna i slaba, upalih bokova i naborane kože. Takva se legla po pravilu odstranjuju, ali ako se ipak ostave,onda ih treba prebaciti u gnezdo bolje majke koja ima više mleka. Pre prebacivanja, mlade treba protrljati o trbuh nove majke da prime njen miris. Posle koæenja, ženke obavezno moraju po volji da imaju vode, jer nedostatak vode može izazvati pojavu kanibalizma.
Visoka energetska vrednost mleka kuniæa
Okoæeni kuniæi se hrane majèinim mlekom od koæenja do zaluèivanja, nakon toga se prihranjuju. Ženka poèinje da luèi mleko odmah nakon koæenja. Potrebno je da luèi oko 100 grama mleka dnevno, da nahrani oko osam mladunaca. Ima ženki koje uspešno odgoje i do 12 mladunaca. Dnevna potreba za mlekom svakog mladunca je 10-15% od njegove težine.
Mleko kuniæa sadrži 31% suve materije (kravlje 12%), proteina 13% (kravlje 3,5%), masti 12%(kravlje 3,5%). Energetska vrednost 100 grama mleka kuniæa je 1750 kalorija (kravljeg 680).

Za vreme dojenja od 20 dana, ženka pojede oko 5,5-6 kilograma koncentrovane hrane i proizvede 3,5-5 litara mleka, što je dovoljno za prirast 2 kilograma žive mere mladih. Najveæi gubici u uzgoju kuniæa nastaju za vreme dojenja, tj.odmah nakon koæenja, jer su mladunci tada najosetljiviji. Polovina ukupnih gubitaka nastaje u prvoj nedelji života. Najèešæi uzroci smrtnosti mladunaca su slabe materinske osobine ženke, loše pripremljeno gnezdo, loši uslovi držanja, nedovoljna mleènost majke, stresovi, kanibalizam i uginuæe majke. U prvim nedeljama života, mladi kuniæi su vrlo osetljivi na infekcije. Smatra se da je 10% gubitaka od koæenja do zaluèenja uobièajena pojava. Zdravlje majke je od velikog znaèaja za smanjenje smrtnosti mladih kuniæa. Posle zaluèivanja mladima se u poèetku mora davati samo lako svarljiva i mekana hrana. Prelaz na zelenu hranu treba da bude postupan, da se ne bi narušilo zdravlje mladih kuniæa.
Dr Nikola Vujnoviæ