PATKE

MOSUSNA PATKA

[img] [/img]

PATKA ZA SVE MERIDIJANE



Najrasprostanjenija mošusna plovka

Polazeći od krajnjeg severa pa do krajnjeg juga naše zemlje teško se može naći i jedno mesto ili selo u kojem nema barem desetak mošusnih pataka, a negde i par stotina. Zbog svoje rasprostarnjenosti i lakog odgoja predstavljaju jednu od najraprostranjenijih vrsta kod nas.
Mošusne patke (cairina moschata) ili kako ih još nazivaju gluvare ili japanke, nastale su u oblastima Južne Amerike i Meksika, a manjim delom u Severnoj Americi (donji tok reke Rio Grande, Teksas, SAD).
U divljem obliku ove patke nastanjuju močvarna područja sa dobro razgranatim drvećem na kojem, za razliku od ostalih pataka, borave dosta često.
Izvorna boja mošusnih pataka kreće se od potpuno crne (sa zelenim odsjajem perja) pa do bele, uz sve prelazne šarene oblike. Procesom pripitomljavanja nastali u primerci drugih boja poput smeđe i plave.


Odlike
Kada je reč o divljim oblicima, ove velike patke dosegnu težinu od 1,3 kg (ženke), pa do 3,2 kg (mužjaci), dok su domaće patke krupnije. Potpuno odrasle ženke dostižu masu oko 3 kg, a mužjaci od 5 do 6 kg, a prema nekim autorima i više.
Unutar vrste, osim kroz veličinu, polni dimorfizam jasno je izražen i sekundarnim polnim obeležjem, pri čemu mužjaci imaju znatno jače razvijene mesnate izraštaje crvene boje koji se nalaze oko kljuna i očiju, izraženiju “krunu” na glavi i jači rep. Pri tome takođe poželjno je znati da ove patke imaju mogućnost podizanja i spuštanja perja (krune) na glavi (zavisno od raspoloženja i međusobne komunikacije) kao i učestalo pokretanje repa levo i desno, naročito mužjaci. Telo je masivno, vodoravno noseno i dugačko.
Mužjaci mošusnih patki se uglavnom oglašavaju raznim oblicima šištanja, a ženke vrlo tihim glasom. Kada se nalaze u opasnosti mogu se oglašavati izuzetno bučno.


Odgoj
Mosusne patke su dobre i privržene majke, legu se dva do tri puta godišnje. Tokom godine ženka snese oko 60 jaja bele boje za čiju oplodnju nije potrebna voda kao kod ostalih vrsta pataka. Ukoliko im se ne sakupljaju jaja, ženka kada snese petnaestak, sama se razleže. Na jajima leži pet nedelja. Ako im iz bilo kog razloga nastrada gnezdo, ženka će sneti nova jaja, ali ako primeti da odgajivač sakuplja jaja, često ume da promeni lokaciju gnezda. Pačići brzo napreduju i sa 12 nedelja starosti mužjaci su teški tri do četiri kilograma, a slabiji pol oko dva. S obzirom da su dobre majke, koriste se za odgajanje podmlatka ostalih rasa plovuša, ali i ćuraka.

Mužjak uglavnom ima vrlo malo udela u odgoju pačića, osim što ih požrtvovano čuva.
Kada se odgajaju sa drugim vrstama živine, ali i sa svojim srodnicima, mošusne patke su relativno agresivna vrsta i ako nije reč o izrazito agresivnim muzjacima uglavnom imaju dobar odnos sa ostalim vrstama živine.
Ova vrsta plovki nije izbirljive naravi, što se tiče hrane, ali im treba obezbediti dosta trave koja im predstavlja osnovnu hranu.
Ženke ove vrste zadržavaju letnu sposobnost tokom celog života, dok mužjaci usled velike telesne mase gotovo da ne lete.
Ovo je ekonomska rasa plovuša koja se najčešće gaji zbog kvalitetnog mesa i jaja ali se sve više gaji i kao ukrasna perad. Za izlaganje na izložbama prstenuju se prstenjem broj 22 za mužjake, a 20 za ženke.

Preuzeto sa sajta Ukrasna živina

INDIJSKA PATKA TRKACICA

[img] [/img]

DOBRA NOSILJA ALI LOSA DADILJA

Još u prošlom veku gajene su u Evropi patke slične današnjim patkama trkačicama. Pominje se da je još 1878. godine postojala patka po obliku slična pingvinu, koja je došla u Evropu iz istočne Azije, ali je tad gajena samo u zoo vrtovima. Godinu dana kasnije, dolazi iz Indije u Englesku jedna slična patka, samo sitnija. Ova vrsta pataka privukla je veliko interesovanje zbog svog ljupkog i uspravnog hoda i izuzetne pokretljivosti. Oko njenog imena je bilo čestih razmimoilaženja, konačno je "indijska patka trkačica" postao izraz koji se ustalio među odgajivačima.

Izgled
Standard predviđa mere u kojima 1/3 dužine čini vrat, a 2/3 telo. Lep, slobodno zauzet stav predstavlja ideal. Standard zahteva da su bedra i noge vidno ”dugačke”. Ne bi bilo dobro koristiti u odgajanju previsoke, ali ni "preduboke" jedinke.
Treba obratiti pažnju na zadnji deo tela koji igra veliku ulogu. Ako se i teži odgajivanju kratkog zadnjeg dela, ne sme se u tome prenagliti, jer je trkačica poznata kao patka nosilja, a živina koja nosi treba da ima volumen tela (trbuh za nošenje).
Poželjan tanki oblik tela, kao putujuća vinska boca, bez ivica u prelazima, ne može se postići regulisanjem ishrane. Idealna težina za patke trkačice je kod mužjaka 2kg, a kod ženki 1.75kg.
Glava treba da bude suva, što znači bez obraza kao i da lepo prelazi u vrat, a uz to donji deo kljuna treba da bude jedva vidljiv.
Glava i kljun treba da budu jednake dužine tj. da se od vrha kljuna do zadnjeg dela glave pruža jedna linija.

Nosivost
Odlika indijskih pataka trkačica je dobra nosivost, a meso im je ukusno i protkano vlaknima bez žilica. Trkačice u pogledu ishrane nisu veliki probirači, jedu gotovo sve. Ukoliko nisu zatvorene veći deo dana provode na nogama u potrazi za slatkim zalogajem, pre svega, za puževima.
Prema tome, one se smatraju izuzetnim lovcima na puževe.
Ako imamo izbor slobodnog ispusta, patke treba puštati nakon snešenih jaja u svojim gnezdima, jer one nose u jutarnim časovima. Pustimo li ih pre, one će nositi jaja bilo gde.
Ovaj običaj gubljenja jaja nije poznat kod drugih rasa pataka. Kako je poznato da sve dobre nosilje nemaju razvijen instikt razleganja i izvođenja podmlatka osim u retkim slučajevima, zbog toga je za njenu reprodukciju neophodna druga rasa koja je dobra kvočka ili upotreba inkubatora.

Preuzeto sa sajta Ukrasna živina