CRVENDAĆ

[img] [/img]

Crvendać [Erithacus rubecula]

Mala ptica, veličine vrapca, dužine oko 15cm. Ima nešto duže noge, pa je cela ptica viša od vrapca. Sa gornje strane [leđa, rep i krila] je maslinasto-sive boje, dok su grlo i grudi kao i čelo i glava sa strane žutocrvene boje, odakle mu i potiče ime. Stomak je bele boje. Ovako su obojeni i mužjak i ženka, dok su mladunci neupadljive svetlo mrke boje sa svetlijim i tamnijim pegama.

Naseljava gotovo celu Evropu i zemlje oko Sredozemnog mora, izuzev Islanda, južnih delova Španije i Francuske i severnih skandinavskih zemalja. Na istok se populacija crvendaća prostire do Altaja.

Crvendać naseljava vlažne, zasenjene različite tipove šuma, guste šibljake, parkove i vrtove, ali najradije bira stare bukve ili mešovite šume. Gnezdi se na tlu ili na trulim panjevima i žbunju blizu površine zemlje. Postoje podaci da su gnezda nalažena i u šupljinama stabala ili napuštenim gnezdima u starim zidinama i kamenjarima, ali su to ipak izuzeci. Gnezdo pravi od stabljika i mahovine a iznutra ga oblaže vlatima trave. Od aprila do jula nosi 5 [3-9] žućkastih jaja sa crvenosmeđim pegama. Mužjak i ženka sede na jajima oko dve nedelje a o mladuncima se brinu još desetak dana. Prvi poletarci izleću iz gnezda u julu a roditelji odmah počinju novo leglo, ukoliko dozvole vremenski uslovi. Odrasli crvendaći kao i njihovi mladunci hrane se uglavnom insektima, podkornjašima, crvolikim životinjama, malim puževima i bobicama. U vreme prehranjivanja mladunaca, povećava se "potrošnja" različitih insekata i njihovih larvi, pa se može reći da u tom periodu crvendaći predstavljaju prave čistače šuma i parkova od raznih štetočina.

Crvendać nije prava selica, nego je više skitalica, seli se po celoj Evropi ali se pomera od visinskog pojasa prema podnožju planina i nizijama. Prilikom prave seobe, pojedina jata posećuju Severnu Afriku, Siriju, Palestinu i Persiju. Prolećna seoba je u martu [pojavljuju se kod nas] a jesenja u oktobru i novembru [tada uglavnom napuštaju naše krajeve]. Ipak, crvendać se i zimi veoma često može videti po našim parkovima u kojima pokušava da nađe hranu. Ponekad su to naše ptice a nekad došljaci iz severnijih i hladnijih krajeva ili viših predela.

Crvendać je veoma živahna i lepa ptičica. Ukoliko se pažljivije posmatra po parkovima, brzo se primete njegove bravure po žbunju, skokovi između stabala i lepršanje po zemlji. Leti vrlo okretno i čas lebdi a čas vitla po vazduhu. Naročito su interesantne bitke mužjaka, ukoliko se jedan nađe na tuđoj teritoriji koju vlasnik ljubomorno čuva. Tada može doći i do veoma ozbiljnih sukoba u kojima slabiji strmoglavce i veoma vešto provlačeći se kroz žbunje beži i spasava glavu. Mužjak najradije stoji na nekoj uzdignutijoj grani, uspravan i sa opuštenim krilima i peva. Njegova pesma je slična zvuku frule a prekida se glasnim ćurlikanjem i traje od jutra do sutona. Pritom, mužjak naduva grkljan tako da mu se crvenkasto perje našušuri na grudima. Pesma crvendaća kod nas najavljuje proleće i počinje već početkom marta a takođe najavljuje jesen. U zimskim skrovištima crvendaći su mirni i tihi ali i tada koriste svaki sunčev zrak da bi počeli sa pesmom.

U Beogradu [i drugim većim gradovima našeg podneblja] su crvendaći dosta česti u većim i manjim parkovima gotovo preko cele godine dok se zimi često doseljavaju iz severne Evrope. Zimska skloništa biraju u žbunju i gustim granama i zasadima blizu zemlje. To je period u kome je veoma korisno ostavljati im zrnastu hranu na specijalnim drvenim hranilicama. To je takođe potrebno raditi i početkom njihovog gnežđenja, kada prirodne hrane još nema dovoljno. Praćenjem crvendaća zimi i u proleće lako se može ustanoviti gde se najviše skrivaju, pa na ta mesta treba i postaviti hranilice

Pošto su gnezda uglavnom blizu zemlje ili na samoj zemlji, treba voditi računa da se na njih ne zgazi iili da se gnezdo ne obori sa grane. Ni u kom slučaju ne sme se dirati gnezdo jaja ili mladunci jer su roditelji spremni da ga napuste i da celo potomstvo propadne.

Nekada su crvendaći bili veoma omiljeni za držanje u kavezima, ali je mnogo lepše očuvati ih u prirodi i slušati njihovu lepu pesmu po parkovima i vrtovima u našoj sredini.

Ovde mozete cuti prelepu pesmu crvendaca

http://www.arkive.org/species/ARK/birds/Erithacus_rubecula/Erithacus_rubecula_00.html?movietype=wmMed

Desilo mi se nešto zaista zanimljivo. Moj crvendać (3 god.) je u zadnjem mitarenju promenio boju krila i repa u belo! Do teda je pevao sasvim solidno ali od ovog poslednjeg mitarenja ni da pusti glas. Inače je u pitanju izvanredno mirna i pitoma ptica, puštam ga da slobodno leti po kući. Zanima me da li je nedostatak nekog sastojka u ishrani doveo do ove promene kod njega ili je nešto drugo u pitanju? Doduše meni je ovakav još lepši i interesantniji ali me brine to što je načisto prestao da peva.

zapevace na prolece.

verovetno je nedostatak nekih vitamina a mozda i prirodna starost.

nek je ziv i zdrav.

SAŠA ::

Desilo mi se nešto zaista zanimljivo. Moj crvendać (3 god.) je u zadnjem mitarenju promenio boju krila i repa u belo! Do teda je pevao sasvim solidno ali od ovog poslednjeg mitarenja ni da pusti glas. Inače je u pitanju izvanredno mirna i pitoma ptica, puštam ga da slobodno leti po kući. Zanima me da li je nedostatak nekog sastojka u ishrani doveo do ove promene kod njega ili je nešto drugo u pitanju? Doduše meni je ovakav još lepši i interesantniji ali me brine to što je načisto prestao da peva.

Zdravo Saša,
Pretpostavljam da znaš da su slavuj i crvendač iz iste vrste familije, ovo napominjem jer isti slučaj desio se kod mene pre nekoliko godina da su peradi po krila i repu kod slavuja dobili bjeline od prilike kao persiski golub.
Po literaturi to se dešava i kod ostalih ptica, odnosno u nedostatku raznolike prirodne hrane tada dolazi do tako zvani parcijalni albinizam.
To nije nikakav uzrok da Tvoj Dačo ne pjeva, pojačaj malo proteine i vitamine i upravo u ovom mesecu dolazi period kad počinje crvendač zajedno sa Kosom da najavljuju dolazak proleča.
Otvori ovaj link da vidiš kako je izgledala moja Slavujka prilikom pustanja u prirodi. https://www.youtube.com/watch?v=IUDXMH58JXc&list=UUtBlDQqUyGhRwvcaX7Y8rHA&index=28

Pozdrav Bocka

Do Administratora,

Primetio sam prilikom postavljanje posta za crvendača isti post pojavio se u dve teme.
Pozdrav Bocka

U pravu si Bocka što se tiče onog belila na mom crvendaću. Potpuno ista stvar kao i kod ovog slavuja što si ga pustio na slobodu. Nadam se još samo da propeva i sve je ok. Čudi me samo da si se odlučio da vratiš u prirodu tvog slavuja, s obzirom da se sasvim adaptirao na život u kavezu. Verovatno znaš i sam da skoro ni jedna ptica koja je izvesno vreme provela u kavezu ne ume prosto da se snađe posle u prirodi i neminovno je osuđena na propast. Čak je i zakonom o Zaštiti prirode i dobrobiti životinja zabranjeno ovakvo puštanje ptica i životinja u prirodu, već se one upućuju u prihvatilišta da se postepeno naviknu na ponovni život u prirodi a tek potom se puštaju na slobodu.
Nemoj da misliš da imam nešto protiv tvog gesta, baš naprotiv, ali želim da i ostali shvate poentu puštanja ptica iz kaveza nazad u prirodu. Vrlo često se time postiže sasvim kontra efekat i praktično takvu pticu osuđujemo na smrt.

Zdravo Saša,
Sve si u pravo šta si naveo, međutim nisam ni ja "kuče od juče", ta slavujka (ženka) prezimila je u volieru na -20 stepena i postoji snimljen klip sa kim sam hteo ubediti neke "velike stručnjake" da mekokljunci ne mogu preživeti zbog niskih temperatura, no to da ostavimo to ja za neku drugu temu.
Ova ženka je bila prava retkost (plemič) i zadnju godinu bila je smeštena u volieru zajedno sa ostalim pticama.
Za to vreme ona se žestoko borila oko hrane i prostora u volieru, jednostavno socijalizirala se sa svim pticama a bogami ona je dominirala u svakom pogledu.
Kad došlo pravo vreme ja sam tu pticu pustio na teritoriju gde ima preko 30 gnjezda od slavuja odnosno pustio sam je kad su prvi slavuji pristugli.
Ptica je bila kao stara uhvačena i nakon drugu godinu čuvanja pustio sam je u punoj kondicii.
Nakon desetak minuta ptica je shvatila da je vračena u prirodi i nestala je odazivajuči se slavujima.
Bio sam siguran 100% da če bez problema srečno da se uda i formira svoju porodicu
Slavuj je alkiran sa mojom otvorenom alkicom na koju stoi moje ime, pa ako nekad

Pozdrav Bocka

PS. evo još jedan klip sa Slavkom https://www.youtube.com/watch?v=L4X0Wv9HNZI&list=UUtBlDQqUyGhRwvcaX7Y8rHA&index=26

Nisam ni sumnjao u tebe Bocka da si "stari vuk" - hahahah. Ono o puštanju ptica sam napisao zbog svih onih koji možda nisu baš upućeni u te stvari najbolje a i onih što bi popuštali i ribice iz akvarijuma u naše reke. A veruj mi da ima i takvih, pogotovu u poslednje vreme. Sve neki "zaštitari" a ne vide dalje od novčanika ništa - čast izuzecima.