ANIFLA ILI KONOPLJARKA

[img] [/img]

KONOPLJARKA ( Fringilla cannabina)

Mnogi ljubitelji zeba stavljaju konopljarku na prvo mesto. Ta pevačica nije tako lepa, jer joj je perje smeđe, tamno, svetlo i pepeljasto, veličine tela 13cm. Ono što krasi mužijaka konopljarke su jarke, kao karmin crvene boje perja na prsima i temenu. Nažalost, ta crvena boja u kavezu znatno potamni a može se donekle oživeti ako se konopljarkama u vremenu mitarenja daju razne divlje bobice i šargarepa.
Konopljarka obična ili kako je zovu, crvena konopljarka, živi u svim predelima naše zemlje, sem na visokim planinama. Čim počne jesen konopljarke se skupljaju, formiraju ogromna jata i krstare poljima. Padaju nisko na razne korove po oranicama i livadama. Često se udružuju sa drugim zebama, mada su mnogo opreznije od drugih zeba i izbegavaju ljudska naselja.
Obično u aprilu počinju da se pare i gnezde. Gnezdo grade iznad zemlje, na malom drveću ili po žbunovima. Pare se dva - tri puta godišnje. Često se može videti na manjem prostoru više gnezda, što ukazuje na to da žive u miru. Mlade hrane i mužijak i ženka.
Po prirodi konopljarka je jako plašljiva ptica. Hrani se mešavinom semena, kao i kanarinac. Pogrešno je da se hrani samo konopljem, jer se tada jako ugoji, prestane da peva, pa čak i ugine. Povremeno joj treba davati suvo povrće i slatko voće.
Ono zbog čega se konopljarka gaji je njena pesma, koja je bogata promenama u raznim partijama ili melodijama. Neke melodije njene pesme, kanarinci rado primajui zbog toga su takvi kanarinci jako traženi. Pozivni glas konopljarke je " gek" ili " geker", a dodaje se i " li", što zvuči dosta dobro. Pesma počinje sa "gekgek", ali se tim glasovima dodaju tonovi frule, sa mnogo promena i prijatnih melodija i tonova.
Iz knjige Ptice pevačice - B.V.

Poslije stiglica meni je juris (tako ga zovemo ovde u B.Luci) ptica koju bas obozavam ,imam momentalno 3 komada. Naj veci minus kod njih je sto su jako nemirni u kavezu . Ovde kod mene nema nikog ko se bavi uzgojem odnosno nikog ko je uspio izleci konopljara u kavezu. ja ih volim zbog njihove pjesme i kad god ulazim ili izlazim iz pticarnika oni se OBAVEZNO jave svojom pjesmom.kao da me pozdravljaju

Kod aniflana je karateristično da traži da stalno u kavezu ima grita ili svežeg sitnog peska, verovatno zbog probave. Što reče Pop, njegova me pesma posebno fascinira i jako mi je draga, baš zato što je neobična i specifična.
Do skoro sam imao jednog mužijaka koji je bio kod mene skoro 5 god. i sa njime sam uspešno bastardirao ali je na žalost skoro preminuo. Verovatno od starosti jer nije pokazivao nikakve znake bolesti.
Sa pravilnom ishranom oe ptice mogu zaista uspešno i lepo da se gaje. Naglasio sam ishranu zbog toga što su jako skloni gojaznosti pa im se hrana mora dobro izbalansirati. Čim se ugoje postaju lenji i neaktivni tako da i prestanu sa pesmom.

Ja sam uvek imao bar po jednog izuzetnog aniflana. Neverovatno da su uvek bili mirni u kavezu, i svi ovde koji me znaju odusevljavali su se njihovom pesmom i ponasanjem.
Izuzetna pesma, po meni rame uz rame sa stiglicima, cak po meni stiglice sam cuvao raze, poneki nisu zadovoljili pesmom, ali aniflan je svaki bio na visini zadatka, nema tog koji posle izvesnog vremena i dobrog odgoja ne opravda to svojom pesmom, dok kod stiglica to i nije pravilo.

Često se među ptičarima vodi diskusija oko vrsta aniflana kod nas. Zvanično su priznate i postoje tri vrste ove divne ptice kod nas:

Carduelis Canabinna Linnet

[img] [/img]
Ova je vrsta najčešća i najzastupljenija kod nas a među ptičarima je poznata kao običan ili crveni aniflan.

Severni aniflan (Carduelis Flammeus Redpoll)

[img] [/img]
U našim krajevima se najčešće naziva severna anifla.

Planinska anifla ili kamenjar (Carduelis flavirostris Twite)


[img] [/img]