RAZNE PTICE

[img] [/img]

Kormoran


Ptica sa dva lica


Kormoran - vrsta čija je reputacija i dalje velika dilema



Drastična štetočina naših voda ili važan činilac biološke raznolikosti? Večita dilema o kormoranu, ptici koju neki smatraju štetočinom, a drugi bitnim i sastavnim delom ekosistema. Mahom svi ribolovci složiće se sa konstatacijom da je kormoran štetočina i da desetkuje riblji fond, dok će se, s druge strane, svaka organizacija za zaštitu životinja usprotiviti takvoj formulaciji i naglasiti značaj ove ptice u lancu prirode.

- Kod nas žive dve vrste kormorana, veliki i mali - kaže za našu reviju Stefan Skorić, istraživač - saradnik Instituta za multidisciplinarna istraživanja u Beogradu. U Srbiji se sa "stalnim boravkom" gnezdi oko hiljadu parova, ali se broj ovih ptica drastično uvećava u periodu od septembra, oktobra pa do februara - kad velika jata dolaze na prezimljavanje, uglavnom iz skandinavskih zemalja, Nemačke i Holandije. Njihov broj tada se kreće i do deset hiljada jedinki.

Kormoran je sedamdesetih godina prošlog veka bio ugrožena vrsta i maltene je prestao da se gnezdi na ovim prostorima. Zbog toga su donete mere zaštite, populacija se oporavila, pa je došlo do naglog porasta brojnosti. Krajem osamdesetih i početkom devedesetih, počinje masovno da se gnezdi duž reka u Vojvodini, a početkom ovog veka, formirane su dve kolonije južno od Save i Dunava. Jedna na Drini, a druga na Vlasinskom jezeru.

- Kormoran se isključivo hrani ribom - naglašava Skorić. - Vrsta ribe koju jede u potpunosti zavisi od staništa koje naseljava, nije selektivan u odabiru plena, već uzima ono što mu je dostupno. To su činjenice potvđene mnogobrojnim studijama rađenim u Evropi.
Prema rečima našeg sagovornika, odrasli kormoran dnevno pojede ižmeđu 300 do 500 grama ribe. Ipak, procene dnevnog unosa hrane dosta su raznolike, u zavisnosti od lokaliteta, doba godine kao i istraživača, pa su predmet stalnog sporenja. Međutim, svi se slažu da nema ni govora o tome kako kormoran dnevno pojede hranu srazmernu svojoj težini. Najčešći plen su mu ribe dužine 5 do 15 cm, ali su zabeleženi i ulovi do 40 centimetara.

- U istraživanjima sprovedenim kod nas, na Carskoj bari i akumulacijama Međuvršje i Gruža, u plenu su dominirale ribe veličine od 8 do 18 centimetara, a najkrupniji zabeleženi "zalogaji" bili su šaran od 450 grama i štuka dugačka 41,5 centimetara.

Kormoran lovi plen roneći. Za kretanje pod vodom koristi noge dok su krila priljubljena uz telo. Retko ostaje dugo pod vodom (15 do 60 sekundi), a kreće se u dubini od jednog do tri metra. Ulov, naročito krupniji, iznosi na površinu gde ga guta u celini, od glave ka repu.
Naučni podaci govore da su kormorani veoma inteligentne ptice, a u prilog tome ide i činjenica da spadaju u najorganizovanije životinje ptičijeg sveta. Ova vrsta nema svog predatora, odnosno prirodnog neprijatelja, pa je i to razlog njihovog brzog razmnožavanja. Zbog toga je porast brojnosti kormorana u mnogim evropskim zemljama označen kao značajan problem u očuvanju populacija ribljih vrsta.

Parenje
Kormorani lete brzinom od 60 km na čas, a na vazdušnim strujama mogu neprekidno da "jezde" i hiljadu kilometara. To su društvene i relativno tihe ptice, osim za vreme udvaranja i parenja kad puštaju oštre krike i kreštave glasove. I ženka i mužjak dele roditeljske dužnosti, a u gnezdu obično imaju od dva do četiri jajeta.

Pravilnik
Kormoran spada u zaštićene divlje vrste, odnosno one koje trenutno nisu ugrožene u toj meri da im preti opasnost ili da postanu kritično ugrožene.
- Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva izmenjen je 2010. godine, pa je ova ptica iz kategorije strogo zaštićenih svrstana u zaštićene vrste - kaže Marko Tucakov, biolog iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
- Time je kormoran postao lovna vrsta, a predviđene kvote za njegov izlov propisuju lovačka udruženja u zavisnosti od brojnosti populacije i isključivo van sezone gnežđenja koja traje od marta do početka juna.
Prema rečima Tucakova, nije dozvoljeno namerno uništavanje njegovog staništa, kolonija, kao ni seča stabala na kojima se gnezdi, a zabranjen je i selektivan lov na kormorana.
M. D.