PARENJE KANARINACA

PARENJE KANARINACA


PRIPREMA ZA PARENJE:

Pre početka parenja treba oprati sve kaveze vodom – na 5 l. H2O staviti 250 ml. Sirćeta i 2 kapi anisovog ulja. Podrazumeva se da su svi mužijaci posebno odvojeni, a u 1-2 zajednička kaveza su posebno ženke, posebno mladi. Posle pranja treba kompletno opremiti kaveze i to: stajalicama, gnezdima, sipinom kosti, držačima za salatu i kuvana jaja (štipaljke) i kučinom dužine do 10cm., koju treba vezati (zakačiti), u gornji deo kaveza.U početku ženka to koristi kao materjal za gnezdo, pojačava nagon za parenje, a kasnije kada mladi izleću iz gnezda ne čupa im perje, već kučinu. Osim toga u gnezdo treba staviti čoju ili filc debljine 1cm. u obliku polu lopte, a zatim zašiti koncem za gnezdo (plastična gnezda se lakše održavaju)
Vreme je i za pojačanu hranu. Pošto spojimo odabrani par, posle nekih 7 dana ženka snese prvo jaje. Kada snese treće, odnosno četvrto jaje nasađuje se, obično pre podne, a isto veče pre gašenja svetla, mužijak se prebacuje u drugi kavez i tu ostaje dok se mladi ne izvedu i napune 14 dana. U toku zimskih dana neophodno je pomoći pticama veštačkim osvetlenjem. U ovom peridu mužijake hranimo zrnastom hranom, jednom nedeljno smešom i dva puta nedeljno salatom, jabukom ili spanaćem. Ženke za to vreme dobijaju zrnastu hranu. Temperatura mora da bude konstantno između 20-30 Co.Tačno nakon 13 dana mladi se izvode. Prvog dana ili čak drugog dana uveče mladi dobijaju smešu. Uz svakodnevni rast povećava se i porcija sa smešom. Neophodno je da ženka sama ustaje i ide po hranu i vodu, kako bi kada se vrati u njoj se probudio materinski instikt.
Nakon 14 dana mužijak se pušta kod ženke i par koji se dugo nije video odmah se pari,a mužijak uzima učešće u hranjenju mladih. Kada mladi izlete iz gnezda preuzima brigu o njima dok ženka počinje da snosi drugu turu jaja. Ako u gnezdu ima 2-3 mlada, treba ih prstenovati 5-6 dana, a ako ih je više onda 7-8 dana. U matičnu knjigu odmah upisujemo svaku mladu pticu. Pol mladih se utvrđuje pri starosti od dve nedelje. Nagnuvši se nad gnezdo, ili iznevši ga napolje, primećujemo da se mužijaci povlače u nazad i glavu usmeravaju ka dnu gnezda,a ženke se samo potpuno umire. U starosti od 24-28 dana (zavisno od broja mladih), predveče ih treba staviti u manji kavez, zajedno sa mužijakom, gde ostaju 2-3 dana. Posle toga odlaze u veliki kavez (letilicu).
Ovo uspeva kod ¾ parova, a podrazumeva se da su ženke snele sva jaja. Ima slučajeva da ženka zbg slabe kondicije snese jaje kasnije. Tada mlade treba odvojiti direktno od roditelja, koji ostaju zajedno dok ženka ne snese sva jaja, a onda se ponavlja vađenje jaja, nasađivanje i odvajanje mužijaka. Ukoliko imamo prosek mladih od 4 kom. po gnezdu možemo biti u potpunosti zadovoljni.
Po završetku parenja ženke treba odvojiti u veliki zajednički kavez, bez gnezda, gde dobijaju kao i mužijaci jednom nedeljno smešu i 2-3 puta zeleniš. Mladi koje smo odvjili, više puta na dan dobijaju smešu, svaki dan zeleniš, a pošto su im još slabi kljunovi u toku prvih nedelju- dve treba im lomiti seme. Vremenom im smanjivati smešu a povećavati zrnastu hranu.
Za dezinfekciju je potrebno da se vreme stabilizuje. To je obično krajem aprila, početkom maja. Za ovo je potrtebno napraviti smešu od: 0,5% vetiola, 2 kapi anisovog ulja i 2dcl. gašenog kreča na 5 l. vode. Kada okrečimo volijeru to povoviti posle dve nedelje, a tada mirne savesti možemo izneti kanarince. Uz zrnastu hranu 2 puta nedeljno dobijaju smešu i mnogo zeleniša (maslačak,salatu,spanać,sve vrste voća,paradajz,crvena paprika,suncokret i td.). Posebno je važno dodati uz hranu krastavac u toku mitarenja, jer smanjuje uginuće i ubrzava mitarenje. Hranu treba uvek stavljati na isto mesto. Mladi trebaju imati skoro svaki dan u izobilju čiste vode za kupanje. Vodu sipati u plastične tepsije dubine 3-5cm. dubine. Mališani imaju na raspolaganju celo leto da se brčkaju na visokoj temp. dok ih ne unesemo unutra (ptičarnik). U ptičarniku se ne daje voda za kupanje.
U toku leta, jednom mesečno, u 5 l. vode dobijaju 1 kap anisovog ulja (voda za kupanje), koje je odlična preventiva za slučaj da se pojave spoljni parazti kao i komarci koji ih onda manje napadaju. U ovom periodu treba pratiti tempo mitarenja i njihovo ponašanje kao i zdravstveno stanje celog jata. Pred jesen mužijaci počinju intezivnije da pevaju, i tada treba izvršiti pred selekciju, jer se pod dnevnom svetlošću bolje vide boje i kvalitet pera. Uginuća do 5% ne predstavljaju neuspeh!
Osim ovoga ima još nekoliko načina parenja.

P.S. Kada su jaja 11-12 dan pod ženkom poželjno je da ih pred izleganje pokvasimo mlakom vodom,radi lakšeg izlaženja iz jajeta.

SAVETI ZA USPEŠNO RAZMNOŽAVANJE KANARINACA


Na žalost i pored svog znanja i iskustva često se pojave razni problemi prilikom razmnožavanja i uparivanja kanarinaca. Ti problemi su sledeći:
- Kanarinka odbija da savija gnezdo, ponaša se potpuno nezainteresovano
- Kanarinka ponuđeni materijal za gradnju gnezda sakuplja i gnezdi se van postavljenog gnezda, obično po uglovima kaveza.
- Kanarinka snesenjaja po podu kaveza.
- Kanarinka odbija da se pari sa mužijakom – tuče se sa njim.
- Kanarinka se nakon pravilnog parenja i gneždenja, nasadila u postavljeno gnezdo, ali su jaja ne oplođena ili su oplođena u jako malom broju.
- Tokom procesa inkubacije dolazi do izumiranja zametka.
- Tokom procesa inkubacije dolazi do izbacivanja jaja iz gnezda.
- Tokom procesa inkubacije dolazi do prestanka ležanja ženke na jajima.
Ako se kod ptica nije pojavio ni jedan od gore navedenih problema i nakon uspešnog parenja i inkubacije, došlo je do piljenja mladih nakon čega su moguće pojave sledećih problema:
- Kanarinka je ugazila sve ili deo mladih.
- Kanarinka slabo ili uopšte ne hrani mlade.
- Kanarinka izbacuje mlade iz gnezda
- Kanarinka čupa perje sa mladih ptica
Da bi smo rešili sve ove probleme moramo znati da svaka jedinka pored zajedničkih osobina vrste kojoj pripada ima i svoje pojedinačne karakteristike, ima svoj temperament, svoje navike, svoje želje, svoje pamćenje, jednom rečju svoju dušu. Svedoci smo da su pojedini kanarinci, bilo mužijaci ili ženke, mnogo eksplozivniji, temperamentniji pa čak i agresivniji dok su drugi mnogo mirniji i staloženiji. Pojedine ptice su plašljive i reaguju skakanjem ili letenjem po kavezu udarajući u isti, pri svakom pokretu u njenoj blizini, dok bi nam druge kako se to kaže jele iz ruke.
Ako vam se pojavi problem da iako ste u kavez kod ženke postavili gnezdo i omogućili joj pristup potrebnom materijalu za gnezdo, nosi ga po kavezu, pokušava da ga ubaci u pojilicu ili hranilicu, ili pokušava da svije gnezdo na podu po uglovima kaveza, budite sigurni da niste pogodili želju kanarinke za pogodnim mestom za postavljanje gnezda i ona odbija da prihvati ponuđeno rešenje. U ovakvim slučajevima se događa da se i dobro pripremljena ženka pari ali jaja snese na pod kaveza bez nekog određenog reda. Ovakva jaja po podu se obično i razbiju. U ovakvim slučajevima, ako nam kavez to dozvoljava postavimo gnezdo na mesto gde ženka pokušava da svije gnezdo ili ćemo gnezdo okačiti sa spoljne strane kaveza. Neretko se dešava da ženke koje su danima odbijale da prihvate postavljeno gnezdo unutar kaveza odmah prihvataju postavljeno gnezdo sa spoljne strane kaveza i u istom se sa uspehom razmnožavaju. Ovde se obično radi o ženkama koje su se i same ispilile u sličnom gnezdu pa smatraju da i one svoje potomstvo treba tako da izvedu.
Ptice u prirodi same biraju svog parnera po načinu udvaranja, izgledu, a kod pevačica između stalog i prema pesmi. U jednoj odgaivačnici koja poseduje više jedinki, kanarinke svog partnera često biraju „na neviđeno“, odnosno samo prema pesmi. Problem da kanarinka odbija da prihvati ponuđenog mužijaka nastaje upravo iz razloga što smo joj za partnera ponudili „ našeg“ mužijaka, koji po svom genotipu i fenotipu odgovara našem izboru ali ne i izboru same kanarinke. U ovom slučaju, a radi rešenja nastalog problema, ili ćemo udovoljiti želji ženke i ponuditi joj mužijaka koga je sama izabrala ili se poslužiti lukavstvom, te dozvoliti ženki da čuje pesmu mužijaka koga je ona odabrala, pa kada ona čučne radi parenja omogućiti „našem“ mužijaku da napravi skok.
Problem neoplođenih jaja ili malog broja oplođenih jaja, može nastati opet kao posledica karaktera same ženke. Postoje ženke koji čin parenja uglavnom žele da obave u samom gnezdu. Ako je gnezdo previše duboko, pa ženka praktično „potone“ u njemu, mužijak nije u stanju da napravi ispravan skok u najvećem broju slučajeva a pogotovu ako se radi o manje agresivnom, neiskusnom ili nedovoljno pripremljenom mužijaku. Rešenje nastalog problema je u postavljanju plićeg gnezda, ili u već postojeće gnezdo na samo dno istog postavimo neki uložak, kako bi ženku podigli na potreban nivo i na taj način omogućili mužijaku uspešan skok.
Primer da tokom inkubacije dolazi do uginuća zametka u jajetu, može da nastane i kao problem samog temperamenta ženke, ali ikao problem nespretnosti ili neiskustva samog uzgaivača. Naime, ako je ženka po prirodi plašljiva a odgaivač se dugo zadržava u njenoj blizini, na taj način je sprečava da mirno leži na jajima i dolazi do zahlađenja i uginuća već formiranog zametka.
Izbacivanje jaja iz gnezda može da nastane ako je postavljeno gnezdo suviše plitko, a ženka takva da pri izlasku iz gnezda „iskače“ napolje pa sa sobom povuče i jaje. Takođe do izbacivanja jajeta iz gnezda može da dođe ako su ženki nesređeni nokti pa njma zakači materijal gnezda i izvuče ga napolje a sa njim i jaja. Rešenje u ovom slučaju je postavljanje dubljeg gnezda pre početka razmnožavanja, po potrebi ženki podrezati nokte.
Prestanak ležanja na jajima ženke tokom inkubacije javlja se i kao kombinacija znatiželje odgaivača i temperamenta same ženke. Odgaivač često, u svojoj radoznalosti i nestrpljenju, zaviruje u gnezdo, što ženku, a pogotovu plašljivu, uznemirava do te mere da konačno napusti nasad. Treba imati strpljenja i prepustiti prirodi da odradi svoje.
Pojavio nam se problem da je ženka ugazila mlade iako ih je redovno hranila. Problem može da bude u nepravilnom obliku gnezda, koje zbog svojih karakteristika onemogućava da ženka pri ulasku u njega opkorači mlade već je prinuđena da stane na njih, ili se radi o ženki koja i pri ulasku u gnezdo uskače u njega i na taj način ugazi mlade.
Slabo hranjenje ili odbijanje hranjenja izleženih ptica može da se pojavi kao problem i zbog nepažnje samog odgaivača, koji u svojoj znatiželji veoma često pregleda gnezdo, i time uznemirava ženku, primoravajući je da ljubomorno čuva svoje potomstvo u tolikoj meri da odbija da ustane sa njih kako bi ih sačuvala i po cenu odustajanja od hrane. Treba prepustiti majci da se ona brine o svome potomstvu svojim urođenim instiktom.
Od kada se prešlo na bojenje prstenova neretko se pojavljuje problem izbacivanja mladih iz gnezda. Ova pojava nastaje u periodu posle prstenovanja mladih, kada ženka, a obično se radi o pedantnim ženkama koje svoje gnezdo drže uredno i redovno ga čiste od izmeta, sa prstenom zajedno izbace i mlado iz gnezda. Logično je da ovako izbačeni mladi nemaju nikakvu perspektivu. Na svu sreću kanarinke nisu „alergične“ na sve boje već samo na određene te se ovaj problem ne nameće svake godine,a može se rešiti i na taj način što ćemo pre prstenovanja mladih, alkice obmotati selotejpom. Pošto je selotejp klizav, glatke površine, onemogućava ženku da kljunom obuhvati prsten te s njim iz gnezda izbaci i mlade.
Do čupanja perja sa mladh ptica dolazi zbog nedostatka materijala za izgradnju gnezda (novog), te ženka ovaj nedostatak nadoknađuje čupanjem perja sa pilića. Rešenje se samo nameće. Obezbedite joj dovoljno novog materjala za gnezdo.
Neplodnost ženki u principu je jako mala, ali isto tako postoji mogućnost neplodnosti i mužijaka, što je još ređe.

KATEGORIJA KOD KANARINACA - parenje


Znamo da po COM ključu postoji stavka kategorija. Kategorija predstavlja intezitet, strukturu perja kod ptica, koja je jako važna prilikom odabira parova i odgoja ptica. Tako razlikujemo intezivne ptice (A), neintezivne – injaste ptice (B) i mozaične ptice (C). Kod intezivnih (A) ptica lipokrom boja dopire do vrha svakog pera, te kod tih ptica ne sme biti tragova inja po njoj. Kod neintezivnih ili injastih (B) ptica vrhovi perja su neobojeni. Kod dobrih primeraka neobojenost je pravilno raspoređena po celom telu. Kod mozaičnih ptica (C) karakteristično je da je boja bele krede pokrovnog perja sa tipičnim zonama intezivno obojenog perja: nad očima (obrvama), ramenima, trtici, a na prsima se manifestuje uski tzv. Nahuk na grudima. Kod ovih ptica je izražen polni dimorfizam (razlikuju se polovi). Ono što je najinteresantnije je nasleđivanje ovih ptica. Zna se da je najispravnije intezivno x neintezivno i obrnuto. Međutim, odgaivač nekada nije u situaciji da ima dovoljno takvih parova, pa je prinuđen da kombinuje parove. Teorija koja je među iskusnijim odgaivačima odavno usađena, glasi ovako:
1. Intezivno x ne intezivno i obrnuto= 50% intezivnih i 50% neintezivnih ptica
2. Intezivno x intezivno = 50% intezivnih 25% neintezivnih i 25% letalni (smrtni) faktor. Ovakvo parenje se ne preporučuje, mada ga odgaivači koriste da bi dobili u jatu više intezivnih ptica, uz naravno sreću da letalni faktor ne pokaže svoju moć. Znači iz ovakvog parenja se mogu izvesti svi oplođeni pilići u jednom gnezdu da bi se možda već kod narednog parenja oplođena jaja neizvela.
3. Neintezivno x neintezivno = 100% neintezivne ptice.
4. Mozaično x mozaično = 100% mozaične ptice.
5. Itezivno x mozaično = Kombinacija koja se ne preporučuje, ali je povremeno koriste odgaivači mozaičnih ptica da bi poboljšali intezitet obojenja zona, karakterističnih za mozaične ptice. Inače, smatra se da je nasleđe mozaičnih ptica vezano za pol.
6. Neintezivno x mozaično = Kombinacija koja se uopšte ne preporučuje jer stvara preterano operjavanje ptica i razvodnjava lipokrom boju.

Cilj parenja u krvnom srodstvu je u stvari dobijanje radnog primerka poznatog kao "Inzuhit". Bitna stvar kod ovakvoh parenja je da se potomstvo mora strogo kontrolisati te da se nemilosrdno iz jata izdvajaju primerci koji ne zadovoljavaju kriterijume a ostavljaju samo primerci koji u potpunosti odgovaraju onome što smo hteli. Ovakvo parenje traži samodisciplinu od odgajivača jer dovoljna je jedna pogreška odnosno da iz nekog razloga ostavite pticu koja nije proverena na odgovarajući način pa da se uništi celo jato. Iz ličnog iskustva znam da ptice sa nekim anomalijama bez obzira koliko su slične onome što želite da postignete ( slab imunitet, nedostatak živahnosti i čvrstine) morate odstraniti iz daljeg uzgoja. Ne postoji pravilo u kojoj generaciji inzuhita prestaje parenje u krvnom srodstvu. Granicu odredjuje sam odgajivač i ona je rezultat kvaliteta početnih baznih primerka.

Parenje u krvnom srodstvu
Autor.D.Udovicic


Stvaranje vrhunskog jata kanarinaca je posao koji zahtijeva puno znanja i vremena.Jedini ispravni put stvaranja „šampionskog“ jata je parenje u krvnom srotstvu...Iako se među uzgajivačima uvijek nekako govori kako se nesmije pariti brata i sestru, kako treba svake godine ubaciti svježu krv, kako je najbolje nabaviti mužjaka od jednog a ženku od drugog uzgajivaća i još sličnih...hm hm pa ajmo reč - poluistina... Parenje u krvnom srotstvu se koristi kod selekcionog uzgoja svih vrsta životinja pa tako i kod kanarinaca.

Postoji izreka da se od dvije vrhunske ptice ne dobijaju vrhunske ptice...to je apsolutno točno SAMO ako su te ptice došle iz jata gdje se ne primjenjuje parenje u krvnom srotstvu...u tom slučaju bog dragi zna koje osobine one nose i koja če se svojstva ispoljiti na mladima. Jednako tako govori se kako je moguće da iz kombinacije dvije loše ptice izadje jedan vrhunski šampion, sve je to istina, ali to je sve lutrija i radi se o malim vjerojatnostima i postocima...prave uzgajivače koji teže ka poboljšanju svog jata taj sitni postotak ne treba zanimati. Uzgajivači koji su godinama u svijetskom vrhu uzgoja, sa pojedinom (ili više njih) vrstom (ne moraju nužno biti kanarinci u pitanju – pogledajte uzgajivače konja, pasa, mačaka itd itd), budite sigurni da primjenjuju parenje u krvnom srodstvu – može neko složiti i 500 parova mala je vjerojatnost da če 10 godina za redom slučajno baš on dobiti najbolje ptice na svijetu, a di su svi ostali milioni uzgajivača i zaljubljenika koji godinama drže ptice a nikad kvalitete od njih – (mislim na konstantnu kvalitetu – iz godine u godinu – napredak u uzgoju). Koliko npr. Talijani ili Belgijanci imaju uzgajivača a pogledajte malo kataloge sa svjetskih izložbi i uvijek čete na pobjedničkom postolju vidjeti ista imena. Istina je da Više parova daje veče šanse u parenju u krvnom srodstvu više parova znači rigoroznija selekcija, brži put ka zacrtanom cilju, dok kod uzgajivača koi ne provode selektivno parenje u krvnom srodstvu, više parova jednako je ukoliko povučemo paralelu sa igračima LOTA – veči broj uplaćenih listića.

Jedino rekao bih surova selekcija kako u fenotipu tako i u genotipu stvara kvalitetno jato, i najmanji nedostaci ako ih guramo dalje u uzgoju ispoljiti če se nakon par godina kao problem. Osim što ptice moraju pokazivati najbolje moguče karakteristike u fenotipu, – moraju apsolutno zadovoljavati i u pogledu plodnosti, hranjenja mladih, ležanju na jajima, otpornosti na bolesti, broju othranjenih mladih i sličnim stvarima. Nije nam cilj dobiti za 5-6 godina jato od 20-30 parova od kojeg čemo dobiti jedva jedvice 40 mladih koi če biti kvalitetni u pogledu fenotipa medjutim jako loši u svemu ostalome. Iz dalje reprodukcije izbacuju se sve ženke koje ne leže na jajima, koje ne hrane mlade, koje čupaju mlade, koje pokazuju bilo kakve znakove slabosti, koje imaju problema sa mladima...svi mužjaci koji su skloni razbijanju gnjezda, koji su slabo plodni, koi ne hrane mlade, koji tuku ženku, koji su skloni pretjeranom debljanju...da ne nabrajam, vjerujem da ste dobili sliku o čemu pričam...jedino ukoliko godinama pedantno bez milosti iz jata izbacujemo ptice sa takvim ponašanjem i ostavljamo samo dobre roditelje s kojima nema problema tijekom uzgoja, na dobrom smo putu da osim kvalitetnih (po fenotipu) ptica, imamo i jake, zdrave i plodne ptice u svom jatu. A to nam je kao uzgajivačima i cilj.

Šta je u stvari cilj takvog parenja –bukvalno rečeno: izbaciti iz svog jata neželjene osobine a ostaviti samo željene osobine...to naravno nemožemo ako svake godine u svoje jato ubacujemo novu pticu sa novim genetskim kodom, o kojoj ne znamo ništa...pa makar ona bila po fenotipu vrhunska. Dovoljno je da nam u jato ubaci npr. Izbacivanje mladih iz gnijezda kad ih prstenujemo...neko če reči pa to i nije neki problem, ali mi neznamo koja če svojstva unijeti ptica sa strane...i dok ih mi detektiramo več su se duboko uvukla u jato ...pričao sam sa ljudima (puuuno iskusnijim uzgajivačima od mene) koji su u samo 2 godine ubacivanjem ptica sa strane, uspijeli uništiti posao od 10 ak godina, i od vrhunskog jata stvorili jato puno falinki. Ja sam osobno napravio jato koje je davalo kvalitetne mlade u dosta velikom postotku, medjutim potpuno sam zanemario prilikom selekcije na sve one druge faktore koji su bitni – osim fenotipa, tako da sam se nakon 5 godina uzgoja našao u sljepoj ulici. Dok se ne stvori brojčano respektabilno jato bolje je prvo raditi na kvaliteti jata u uzgojnom smislu, a kad to postignemo više se posvetiti fenotipu, ili ako imamo mogučnosi raditi sa puno parova kako bi paralelno radili selekciju u oba smjera...

Zato je bitno ptice nabaviti iz kvalitetnih jata od vrhunskih uzgajivača koi provode strogu selekciju i parenje u krvnom srodstvu, i koji imaju rezultate dugi niz godina. Ne šarati po štandovima u Reggio ili gdje već, nego uzeti od istog uzgajivača koji ima dobro jato jednog mužjaka i više ženki. Jedan svjetski prvak ne znači odmah i kvalitetno jato. Medjutim 15 izloženih ptica i sve u rasponu od 89 do 90 bodova bez obzira na medalje , znače kvalitetno i ujednačeno jato.

I ako za parenje koje nije u krvnom srodstvu važi pravilo da dva šampiona ne daju šampionsko potomstvo – kod dobro selektiranog parenja u krvnom srotstvu važi pravilo da se od dva šampiona u velikom postotku mogu očekivati mladi slični roditeljskom paru – znači opet šampioni J

Uzgajivačima koji tek počinju sa ovim hobijem ipak se u prvih par godina ne preporučuje parenje u krvnom srodstvu, za primjenjivati ovu vrstu parenja treba jako dobro poznavati standard ptica koje se uzgajaju (kako bi se mogle uočiti i najmanje greške), i treba znati da se rezultati mogu očekivati tek nakon 3-4 godine – čišćenja...početnici neka ipak prvo steknu odredjena iskustva u uzgoju pa se kasnije uvijek mogu odlučiti za ovakav jedan pokušaj uzgoja.Ko se odluči za ovakav vid selekcije ..neka mu je sa srečom, put je dug i pun zavoja, ali drugoga jednostavno nema !

OTEŽANO POLAGANJE JAJA:

Tokom sezone parenja odgaivači ptica se susreću sa mnogim problemima, a među većima spada i nepravilnosti u vezi sa polaganjem jaja. Šta je uzrok tome da ženka snese delimično razvijena jaja, sa mekanom ljuskom ili potpuno bez ljuske? A najgore je kad ne može da snese jaje i ugine. Mnogi smatraju da je odlučujući faktor temperatura (niska). Ova teorija je veoma diskutabilna, jer ptice u prirodi obično polažu jaja u proleće, kada su temperature još niske, a ipak nemaju problema sa polaganjem jaja. Druga hipoteza je da problemi nastaju kada je ženka isuviše mlada. Međutim, sve ptice pevačice, kao i kanarinci odrastaju veoma brzo. Većin dostigne punu veličinu u uzrastu od četri meseca. Ipak nikako se ne savetuje parenje sasvim mladih ptica.
Neki veruju da su problemi sa polaganjem jaja vezani sa nedostatkom kalcijuma. Većina uzgaivača kao izvor kalcijuma nudi svojim pticama isitnjene ljuske kokošijih jaja, sipinu kost i grit., ali i tada se dogodi da ženka ne može da snese jaje. Problem je u ishrani tj. u nemogućnosti ptice da metabolizira kalcijum iz hrane.Drugi razlog je loše stanje sluznice jajovoda. Organizam ne koristi kalcijum samo za jačanje kostiju, nego i za pravilno funkcionisanje mišića. Tako je ženki potreban kalcijum za formiranje ljuske jajeta ali i za pokretanje mišića koji potiskuju jaje u prolazu kroz jajovod. Vitamin D3 je veoma bitan za apsorbovanje kalcijuma. Bez njega sav kalcijum koji dajemo ptici prolazi kroz probavni trakt ali se ne apsorbuje. U spoljnim volijerama ptice proizvode vitamin D3 uz pomoć sunčeve svetlosti, dok u zatvorenim prostorijama to nije moguće jer ultraljubičasti zraci nr prolaze kroz staklo. Zbog toga je pticama koje držimo u stanovima neophodan dodatak vitamina D3. Nedostatak fosfora takođe može da utiče na apsorbovanje kalcijuma. Biljni materjal kojim hranimo ptice bogat je izvor fosfora. Međutim neke vrste povrća, kao što je spanać, mogu negativno da utiču na apsorciju kalcijuma. Životinjski proizvodi, kao što su: jaja i hrana od insekata i crva, sadrže veliku količinu ovog minerala. Ako pticama dajemo i biljnu i životinjsku hranu održaćemo pravilan odnos kalcijuma i fosfora. Da bi ženka snela razvijeno jaje, sluznica jajovoda i kloaka moraju da budu mekane i fleksibilne a ovo u prvom redu zavisi od vitamina zasnovanim na masnoći. To su vitamini A i F. Bez ovih esencijalnih sastojaka jajovod postaje suv i krt. Zbog toga je veoma važno da im obezbedimo semena suncokreta i nigera.
Ako ženka ima problema pri nošenju možemo joj pomoći da ih prevaziđe. Prvo i najvažnije je da joj osiguramo toplo i tiho okruženje, što će joj omogućiti da sve svoje rezerve usmeri na to da snese jaje a ne na očuvanje toplote. Takođe utrljavanje male količine biljnog ulja oko kloake doprineće omekšavanju ovog područija i olakšanom polaganju jaja. Kada položi jaje ptica kao da se potpuno oporavi. Opasno je ovakvu ženku da probamo ponovo da parimo dok ne promenimo uslove i režim hranjenja.

Od dosta odgaivača sam čuo da im ove godine parenje kanarinaca nije baš najuspešnije! Ni ja baš ne mogu nešto da se pohvalim (za sada). Zanima me kakvo je stanje sa ostalim ptičarima i da li je to ova godina jedna od "onih godina", kad piljenje mladih kanarinaca i nije baš na zavidnom nivou.

I kod mene situacija nije bas zavidna, ali posto sam kasno poceo sezonu pa je ovo prva tura nadam se da ce nadalje biti bolje.

Mislim da su ove vremenske prilike malo umanjile uspeh jer tipicnu zimu nismo ni imali, pa verujem da i pored vestackih uslova za parenje ptice osecaju sta se napolju zbiva.

u sustini neke kanarinke su mi pocele ranije da reaguju nego sto je planirano pa su pocele da nose jaja sto se kaze uz vetar bez muzjaka koji jos nisu bili spremni.

tako je kod mene a voleo bih da cujem i situacije drugih odgajivaca.

pozdrav

Što nikako neće da mi se upare kanarinci a sve sam uradio kako treba? Bar ja tako mislim (jajčana hrana, temperatura )? Mužijak juri ženku i peva ali oni se čas tuku čas se hrane, pa mi ništa nije jasno??? Ženka ulazi u gnezdo ali ne leži.

Prvi i osnovni preduslov za uspesno odgajanje ptica je STRPLJENJE, ukoliko si ispostovao osnovna pravila u pripremi za razmnozavanje vrlo brzo ce doci uspeh samo im nemoj preterano zagledati i uznemiravati...

Srecno!

Buco ::

Što nikako neće da mi se upare kanarinci a sve sam uradio kako treba? Bar ja tako mislim (jajčana hrana, temperatura )? Mužijak juri ženku i peva ali oni se čas tuku čas se hrane, pa mi ništa nije jasno??? Ženka ulazi u gnezdo ali ne leži.

Moj ti je savet da odvojiš mužijaka i ženku u različite kaveze i da nastaviš sa usiljavanjem(jajčana hrana i E vitamin) ili Fertivit. Kod ženke ostavi gnezdo sa podlogom. Dobro bi bilo da se ptice međusobno ne vide. Kad budeš primetio da ženka ulazi u gnezdo i priprema ga (vrti i dubi) a uz to očigledno počinje da reaguje na pesmu mužijaka čučanjem i piskutavim oglašavanjem, tada pusti mužijaka kod nje. Po svim pravilima tada bi trebalo da se uspešno upare. Moguće je da se još malo jure po kavezu ali nemoj da te to zabrinjava.

Kod vecine ova godina kasni, mada ima i nekih koji guraju vec drugu turu uveliko, i ja mucim muku sa nekim zenkama, u top formi su i usiljavaju se dugo ali izgleda nece obavezu majke

Neznam kada si krenuo u usiljavanje Ivane, ali ako je sve po ps.-u onda preostaje samo strpljenje.

mada mislim da si silio ptice bez dodatka fertivit.-a, a u tom slucaju priprema duze traje. reci ako gresim.

pozzz

nisam im davao fertivit, imam neki koji je u roku, al kad ga rastvoris posle pola sata voda ko da se ukiselila, smrdi, pa nisam smeo da rizikujem, al su zato klijavi niger pojeli....Mislim da mora da se saceka, to su mlade zenke, mozda jos nisu spremne

Fertivit se tako oseca zbog vitamina B. to mu jeste mana, ali slobodno ga daj pticama dobar je on,
a mozes ga staviti i u jajcanu hranu.

aha, eto to nisam znao, nisam smeo da rizikujem, dobro da znam
hvala

Odvoio sam kanarince i sad ih kljukam jajčanom hranom i Ferivitom. Mužijak ne gasi sa pesmom. Ako ovako nastavi dok ženka ne spremi gnezdo mislim da ću ja da snesem jaje. Šalim se ali moraću da baš budem strpljiv. A jel zna neko kolki je otprilike životni vek kanarinca?

Zivotni vek veoma zavisi od uslova i nacina cuvanja, ali vreme aktivnog parenja po mojoj proceni je oko 5 god. naravno zavisi koliko tura u toku godine izbaci kanarinka, ali mislim da je to neki maksimum za reproduktivni period. Ako gresim recite.

LJudi, imam jedno pitanje.

Kanarinka je snela 4 jaja, i prekjuce sam odvojio muzjaka. Od kad sam to uradio vise nije htela da se vrati u gnezdo, pokusao sam da vratim muzjaka ali nije pomoglo, nije htela da se vrati. Pokupio sam jaja i stavio kod druge kanarinke koja ima tri jaja, tako da sad ima sedam, a ovoj sam rasturio gnezdo i ponovo stavio materjal, da krene sve iz pocetka.
E sad me interesuje jesam li dobro postupio, i jel nije previse ovoj drugoj sedam jaja?
Ona lezi na njima, ali neznam dali ce moci da ih okrece i ravnomerno greje sobzirom da ih toliko ima.

ovako nesto mi se nikad do sada nije desilo.

pomozite, hvala unapred.

mozda ce da ih ispili ali da ih odhrani sve, tesko. Ja muzijake odvajam uvece ili im ugasim svetlo pa njega izvadim, da ih mnogo ne plasim. Jedino da kad se ispile vratis i muzijaka pada ih zajedno hrane

Hvala druze na odgovoru, ja se ne nadam da ce sva jaja biti plodna, tako da mi je bitno da ih ona ako je ikako mogice okrece i sve podjednako greja, a ja nameravam da sedmi dan lampiram jaja i ostavim samo ono sto je plodno ako to uopsta bude merodavno
s` obzirom da ne verujem da ce sve grejati. pa ako ostanu 4-5 nadam se da ce ih odhraniti.

u svakom slucaju cenim tvoje misljenje i HVALA ti na odgovoru,

e da vas obavestim, od onih sedam jaja samo dva puna, i to od kanarinke koja je i lezala, ona pet sto sam podbacio sva prazna.



ali sta je tu je, idemo dalje.

E juče sam ponovo sastavio par, pošto je ženka počela da reaguje kako mi je Saša objasnio. I gnezdo je sredila fenomenalno! Parili su se i sad se samo ljube i hrane. Idila da ih čovek samo gleda. Da nemam drugih obaveza ne bi se odvajao od njih. Sad samo da sačekam da ona počne da nosi i da se pridržavam onih pravila oko vađenja jaja. Valjda će biti sve u redu? Hvala na svim informacijama.