ZLATNO PERO

Forum za ljubitelje i odgajivace ptica , sitnih zivotinja , orintologije i zastitnike prirode
 
PrijemPrijem  KalendarKalendar  Često Postavljana PitanjaČesto Postavljana Pitanja  TražiTraži  Lista članovaLista članova  Korisničke grupeKorisničke grupe  Registruj seRegistruj se  PristupiPristupi  
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Ključne reči
Zadnje teme
» ČESTITKE I OBJAVE
Čet Jan 01, 2015 9:56 pm od ćelavi

» DOBRO DOSLI
Pet Mar 14, 2014 2:50 pm od Miki

» BOCKINE PTICE
Sub Sep 28, 2013 12:36 pm od BOCKA

» zoran mutacije majora
Pet Sep 27, 2013 1:53 pm od Miki

» UDOMLJAVANJE PASA
Uto Sep 10, 2013 11:10 pm od SAŠA

» UDRUŽENJE ZLATNO PERO - KRUŠEVAC
Pet Avg 16, 2013 5:16 pm od Miki

» Pitanje za genetičare
Čet Avg 08, 2013 2:43 pm od Miki

» Povoci za ptice
Ned Jul 14, 2013 4:17 pm od Parrotgirl

» Slavuj
Ned Jun 16, 2013 6:26 pm od BOCKA

» Uzgoj Konopljara
Pet Jun 14, 2013 4:01 pm od Miki

PRIJATELJI
DOKUMENTACIJA ZA TRGOVINU PTICAMA
Sub Mar 09, 2013 10:24 pm od SAŠA
Којим правним актима је регулисана област прекограничног промета и трговине заштићеним врстама у Србији?

Национални прописи који регулишу контролу промета заштићеним врстама су:
Закон о потврђивању Конвенције о …

Komentari: 0
Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине
Sre Feb 13, 2013 11:59 am od Miki
ОДСЕК ЗА ЗАШТИТУ БИОДИВЕРЗИТЕТА
У Одсеку за заштиту биодиверзитета обављају се послови који се односе на: праћење спровођења закона којим се уређује и обезбеђује заштита, унапређење и одрживо коришћење …

Komentari: 3
USLOVI DRZANJA I NACIN OBELEZAVANJA PTICA I ZASTICENIH VRSTA
Sub Feb 09, 2013 8:55 pm od Miki
PRAVILNIK
O USLOVIMA DRŽANJA, NAČINU OBELEŽAVANJA I EVIDENTIRANJA
DIVLJIH ŽIVOTINJA U ZATOČENIŠTVU
("Sl. glasnik RS", br. 86/2010)

II USLOVI DRŽANJA DIVLJIH ŽIVOTINJA U ZATOČENIŠTVU
Član 4
Uslovi držanja divljih životinja u zatočeništvu dati su u Prilogu I Uslovi u pogledu prostora,
opreme i brige o životinjama, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov …

Komentari: 4
Decembar 2018
PonUtoSreČetPetSubNed
     12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31      
KalendarKalendar

Delite | 
 

 UZGOJ KRSTOKLJUNA

Ići dole 
AutorPoruka
SAŠA
BOS
BOS
avatar

Broj poruka : 275
Datum upisa : 09.02.2013
Godina : 56
Lokacija : Kraljevo

PočaljiNaslov: UZGOJ KRSTOKLJUNA   Sub Feb 09, 2013 3:44 am

Узгој крстоклјуна



Узгој крстоклјуна је фасцинантно искуство. Они су такође познати као Европски папаг. У кавезу су праве акробате и заиста својим понашанјем много подсећају на папагаје. Цео дан су заузети пењањем и то им треба и обезбедити. За крстоклјуне је јако важно да они сами прихвате једно друго као пар. Имати само један пар и са нјиме покушати паренје увек представлја одређени ризик. Значи ипак треба пустити птице да се оне саме одаберу. Птицама је потребно повећати количину хране у припремном периоду паренја али то урадити постепено. У исхрану додати семе нигера али такође опрезно. Ожелјно је птице пребацити у волијеру или већи кавез, где ће се осећати комотно и задоволјно. Крстоклјуни се починју гнездити врло рано, већ у јануару умеју почети да свијају гнетдо. И ако и даље може да буде веома хладно, али то не представља нјима никакав проблем. Они граде гнијездо са много изолационог материјала, па им зато треба и обезбедити доста матерјала за граднју. Птице можете ставити заједно слободно већ у првој половини фебруара. Сама изграднја гнезда често уме да буде компликован процес. Често се дешава да већ готово гнездо поруше и почну да праве друго на другом месту. Не зна се за сигурно због чега то раде али се предпоставлја да сами траже најидеалније место за подизанје потомака.

Ова врсте се гнезди лако ако се гнездо украси неким четинарским прућем, тако да што природније изгледа. Само гнездо треба да буде фиксно поставлјено на што чвршћој основи, и по могућству без оштрих ивица.
Врло брзо након што смо птице ставили заједно женка починје градити гнездо. Треба обратити пажнју пре упариванја на нјихову физичку конституцију и живахност, јер они само тако показују своје право здравствено станје, за разлику од осталих птица. Јако је тешко видети кад је крстоклјун болестан. Све време и када им није добрио изгледају као да је све у реду само им је мало манја физичка активност и једино по томе се може знати да нешто није у реду. Сувишно је наглашавати да само здраве птице дају добар и нормалан подмладак, а најчешће се и неће ни упарити ако нису у топ – форми.
Женка после успешног паренја снесе од 3 до 5 јаја и обично јако мирно лежи на нјима.
У почетку, младе птице храни само женка али се деси да и мужијаци преузму ту улогу па их заједно хране. После 14 дана женка починје да поново гради гнездо. То је пресудно време, јер сада мужијак мора да преузме у потпуности улогу дадилје и увек је узбудљиво време да видите кад мужијак преузме улогу исхране.
Женка се сво време врти око гнезда са матерјалом за ново гнездо. За многе одгаиваче овај период је права мора и не вреди ни покушавати да јој се не постави ново гнездо и доволјно матерјала , јер је у станју да пилиће избаци из гнезда да би снела нову туру јаја. Уме да снесе и на поду волијере ако гнездо није адекватно.

Значи као и што се очекивало ново гнездо је спремно за пар дана и прва јаја следе јако брзо. Мужијак је већ савршено преузео исхрану пилића.
Инкубација када напредује добро тачно траје 14 дана и онда се илегу пилићи. Птице првом кругу, међутим, још нису самохране и нјих и далје храни мужијак. Женка остаје на гнезду већину времена и повремено устаје да нахрани младе. После неког времена како стасају пилићи обоје починју да их хране а ови из првог гнезда се осамосталјују.



Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
SAŠA
BOS
BOS
avatar

Broj poruka : 275
Datum upisa : 09.02.2013
Godina : 56
Lokacija : Kraljevo

PočaljiNaslov: Re: UZGOJ KRSTOKLJUNA   Sub Feb 09, 2013 3:56 am

[img] [/img]
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
delija maša



Broj poruka : 5
Datum upisa : 18.02.2013

PočaljiNaslov: Re: UZGOJ KRSTOKLJUNA   Ned Mar 24, 2013 12:55 am

odakle dolazi Krstokljun i gdje ga najviše ima..pitam se da li ih ima u Hercegovini, možda pod drugim imenom..jako interesantna ptica..pozz
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
SAŠA
BOS
BOS
avatar

Broj poruka : 275
Datum upisa : 09.02.2013
Godina : 56
Lokacija : Kraljevo

PočaljiNaslov: Re: UZGOJ KRSTOKLJUNA   Ned Mar 24, 2013 12:02 pm


KRSTOKLJUN(loxia curvirostra)

Jedna od nasih najlepsih ali i nauci relativno manje poznatih ne do detalja istrazenih ptica.U porodici kojoj pripada Fringillidae ima pet podvrsta
-loxia pytyopsittacus
-loxia scotia
-loxia curvirostra podvrsta koja zivi i kod nas
-loxia leucoptera krila imaju bele tracice
-loxia megaplaga
Na pocetku dok opisujem ovu pticu prvo interesantno obelezjeje neobican kljun,gornji deo povijen kukast dok donji povijen udesno ili ulevo ima u prirodi ptica sa obe solucije.Tako formiran kljun je idealan za ono cime se hrani u prirodi;sve sisarke zimzelenog drveca posebno preferira bor i smrcu.Interesantno da bastardi od krstokljuna ne nasledjuju ocev oblik kljuna vec imaju prav.Krstokljuna ponekad nazibvaju i papagajem cetinarskih suma zbog jedinstvenog veranja i pokreta oko sisarke koju otvara i jedeIsto tako i u zatocenistvu ako ga drzimo prilikom kretanja u volijeri pomaze se i kljunom,nije preporucljivo ga drzati u manjem kavezu.Na temu hrane bas prilikom otvaranja sisarki cuje se nadaleko pucketanje koje remeti mir u sumi i odaje jato odnosno mesto gde se hrani.Muzjaci imaju cigla crvenu boju na glavi,ledjima stomaku kao i delovi perja prema nogama.Krila i rep su tamno braon sivkaste boje kod oba pola a tamo gde su muzjaci crveni zenke su sivozelene.Glava ptice je nesrazmerno velika sa debelim vratom a rep je odvojen.Oglasava se cesto dok leti po zumi i po drvecu i ima metalni piskav glas nesto kao "glipp,glipp".Pesma mu daje niz trilera i tritersa.Ako se drzi u kavezu brzo se smiri a ako je u volijeri sa drugim pticama cesto ce da oponasa zov drugih ptica iz volijere.Nazalost predivnu boju koju nosi u prirodi u zatocenistvu gubi vec odmah posle prvog mitarenja i tesko ju je da ne kazem nemoguce odrzati i pored svog zalaganja odgajivaca.Postaje zelenozut sto je daleko manje atraktivno nego njegova prirodna boja.
Postoji staro i interesantno verovanje da je krstokljun stekao svoje osobimne kljuna kao rezultat pokusaja da izvadi eksere i trnje iz ruku i nogu Isusa Hrista kada je bio na krstu.A crvena boja posebno grudi nastala je od kontakta sa Hristovom krvlju.U zatocenistvu se hrani konopljom,suncokretom i obavezni sisarkama cetinara a zbog prisustva smole u sisarkama koju prilikom hranjenja unosi u organizam obavezno je zemlja ili pesak na podru i to razlicitog sastava a pravu ce oni odabrati inace im sluzi za ciscenje organizma odmnosno rasvaranje smole.Principijelno i nema neki kvalitet pesme drzi se zbog atraktivnog izgleda i prelepog perja,kao i zivosti i veselosti u volijeri.Zivi u vecem delu Evrope i V.Britaniji,brojniji je na severu Evrope a zivi i kod nas u Srbiji.
Duzina ptice je od 15-17 cm ili od 15-20 cm prema drugim izvorima sve zavisno koja je podvrsta i na kom delu zemaljskog sara zivi a taj podatak utice i na debljinu kljuna(konkretno skotski bor ima veoma tvrde sisarke pa krstokljun podvrsta koja tamo zivi ima izrazitiji kljun u odnosu na podvrstu kod nas u Srbiji).Zivi iskljucivo u cetinarski m sumama a preferira borove i smrcu.Sobzirom na masovno posumljavanje u zapadnoj Evropi jedan od razloga njegove sve sire populacije je i taj podatak.Obicno se gnezdi u januaru ali nije neuobicajeno ni gnezdenje u toku cele godine,zavisno od kolicine hrane kojom je okruzen.Zenka iskljucivo lezi na jajima a snese od 4-5 jaja prema nekim izvorima i do 7 jaja.Jaja su zelenkasto bele boje iz kojih se nakon 13 dana izlegu mladi i oba roditelja ucestvuju u ishrani.U pocetku mahom insektima zbog hranljivosti a kasnije i semenjem hrane mlade.Masa odrasle ptice je od 23,70 do 45,40 grama a muzjaci su nesto krupniji od zenki.Vreme za nezavisnost mladih je od 48-58 dana a sa 100 dana je mlada jedinka polno zrela cak iako spolja nema sve karakteristike odrasle jedinke.Parovi upareni pocetkom godine ostaju zajedno u paru do kraja godine.Muzjak pesmom i akrobacijom u letu privlaci zenke.Muzjaci su agresivni prema drugim muzjacima tokom sezone parenja.Udvaranje podrazumeva i hranjenje zenke a kao vid obracuna muzjaci bez najave naglo nalecu jedan na drugog.Muzjaci prate konstantno zenke od perioda udvaranja pa do nosenja jaja.Za gnezdo biraju gustu granu cetinara na visini koja varira od 2-20 metara,iznad zemlje.Principijelno retko kada slecu na zemlju,pa u pokusaju lova treba ici na mreze koje su visoke bar desetak metara.Muzjaci donose materijal za gnezdo kao i zenke ali iskljucivo zenke grade gnezdo.Gnezda su izgradjena na granama cetinara oblozena travom,lisajem,delimicno sitnom korom cetinara i perjem. Zenka obicno polozi svaki dan po jedno jaje a mladi obicno operjaju od 10-25 dana,po izleganju,zavisno od dostupnosti hrane.Po izletanju iz gnezda muzjak prati mlade dok zenka priprema novo gnezdo a mladi jos izvesno vreme cikom traze hranu od odraslih.Roditelji ponekad i do 33 dana po izletanju iz gnezda hrane mlade.
U zarobljenistvu krstokljun moze ziveti do 8 godina dok je nepoznanica koliki im je vek u prirodnom okruzenju.Krstokljun ne migrira ali u potrazi za hranom krece se na sirokom prostoru,van sezone parenja.Dobro su prilagodjeni za hladno vreme.Inace su jaki i brzi letaci a u potrazi za boljim nalazistima hrane mogu krenuti i hiljade jedinki.Ove ptice imaju nomadske osobine i nema dokaza o teritorijalnosti osim u vreme gnezdenja kada brane manje teritorije.Krstokljuni se oglasavaju diskretnim pozivima koji imaju svoje znacenje a mladi do odrastanja oponasaju svoje roditelje.Parovi imitiraju isti signal poziva da bi ostali u kontaktu u gustoj sumi.U letu se oglasavaju sa cip,cip,cip,Muzjaci obicno pevaju u blizini svojih gnezda.Predatori po krstokljune su jastreb,crvena veverica i siva lunja.Svaka grupa ima svoje specificne pozive kojima se oglasava a koji znace hrana,opasnost ili drugo i to se razlikuje od grupe do grupe krstokljuna.
l i t e r a t u r a:Google
Atkison C.1996.Yeb Univerzitet Micigen
link;bna,birdscornell.edu/bia/species256
Cambel A.1990. uzgoj krstokljuna
Genard M.Lescoyrret 1987. krstokljun
Kueistav S.P.Faberlet M.Cloyet 1999. Loksia curvirostra












Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
delija maša



Broj poruka : 5
Datum upisa : 18.02.2013

PočaljiNaslov: Re: UZGOJ KRSTOKLJUNA   Uto Mar 26, 2013 11:16 pm

zaista cjelovito i informativno..svaka čast..hvala..Maša
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: UZGOJ KRSTOKLJUNA   

Nazad na vrh Ići dole
 
UZGOJ KRSTOKLJUNA
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
ZLATNO PERO :: PTICE PEVAČICE :: KRSTOKLJUN-
Skoči na: