VRSTE KOJE NESTAJU

Vrste koje nestaju

Ražanj je verovatno naša najređa ptica močvarica. Lako je prepoznatljiva po dugom savijenom kljunu, koji po dnu bara sakuplja bube, crve i mekušce. Nekada se samo u Obedskoj bari gnezdilo oko 4500 parova. Danas se kod nas više ne gnezdi, a samo se ponekad može videti na našim barama kako se hrani i odmara.

Vidra je jedan od malobrojnih sisara bolje prilagođenih životu u vodi nego na kopnu. Ona je i izvanredan plivač. Između prstiju ima razvijene plovne kožice, a rep joj je spljošten i služi kao kormilo. Uši i nozdrve su joj posebno prilagođeni za plivanje i ronjenje. Čim vidra zapliva, uši joj se zatvaraju posebnim zaliscima, a nozdrve joj se stisnu. Vidra je noćni lovac. Hrani se ribama i rakovima, ali joj se na jelovniku nalaze i žabe, glodari, pa čak i vodene ptice. Vidra je danas postala veoma retka, pa je i zakonom zaštićena. Zbog toga joj treba posvetiti posebnu pažnju.

Rosulja je biljka mesožderka. Ona živi na planinskim tresavama Vlasine i Stare planine. Na njenim lopatičastim listovima nalaze se mnogobrojne lepljive žlezde kojima hvata neoprezne insekte.

Đerdapska lala - zbog potapanja klisure i izgradnjom akomulacije Đerdap I, nastala je iz okoline Tekije, jedinog lokaliteta u našoj zemlji. Na sreću, malobrojne populacije su preživele u rumunskom delu Nacionalnog parka Đerdap.

Niška žutilovka - jedino njeno stanište u Srbiji na brdu Gorica kod Niša uništeno je izgradnjom naselja. Preostala staništa ove retke vrste nalaze se u severnoj Makedoniji.

Preuzeto sa sajta Ekologija

[img] [/img]


МРКИ МЕДВЕД



Неприступачна и скровита станишта Таре омогућила су опстанак најбројнијој и најзначајнијој популацији медведа у Србији. Процењује се да се на подручју националног парка налази око 40 јединки. Управо из тог разлога популација медведа на Тари је пресудна за опстанак ове врсте на нашим просторима.
Опис: најкрупнији предатор Европе је незграпног изгледа. Главне карактеристике су му густо крзно разних нијанси црнкасто-смеђе боје, кратке заобљене уши, кратак реп и здепасто тело. Иако делује неспретно може да се креће врло брзо и пење спретно уз дрвеће и стрме стене.

Станиште: мешовите и листопадне шуме прашумског типа.

Исхрана: сваштојед - претежно биљна храна, бобице, траве, воће, међутим када понестане биљне хране може прогонити све крупније животиње, али се хранити и њиховим лешинама.

Животни век: 30 година.

Величина: дужина тела са главом 1,5-2,5м; висина у плећима 1м; тежина 140-300кг.

Размножавање: период парења је од маја до јуна. Женка доноси на свет обично 2-3 младунца почетком јануара. Младунци су обично тежине око 350 грама.

[img] [/img]

ДИВОКОЗА

Дивокоза на Тари насељава само тешко приступачне литице кањона Дрине, Бруснице, Раче и Дервенте. Ова скромна животиња тражи мирна станишта и врло брзо осети опасност. На подручју парка налази се јако значајна популација од 340 јединки.

Опис: боја длаке је жућкасто-црвенкаста лети, а зими је тамно сива. Дуж средине леђа пружа се црносмеђа пруга. Рогови мужјака су јачи и повијенији него код женке.

Станиште: на подручју парка насељава стеновите литице кањона и клисура.

Исхрана: планинским биљкама, младим лишћем, али и купинама и малинама.

Животни век: 20 година.

Величина: дужина тела до 130цм; висина до 80цм; највећи јарац може достићи тежину и до 45кг, женке су ситније и лакше.

Размножавање: полну зрелост стичу у трећој години живота. Период парења је од новембра до среднине децембра. Женка доноси на свет обично 1 јаре, у мају или јуну.

[img] [/img]

Švajcarci ubili svog jedinog medveda
21.02.2013. | Tanjug

Zvaničnici tvrde da je mužjak mrkog medveda, pod imenom "M13", ubijen jer je predstavljao opasnost za stanovništvo.

Ženeva- Švajcari su juče ubili svog jedinog medveda. Zvaničnici tvrde da je mužjak mrkog medveda, pod imenom "M13", ubijen jer je predstavljao opasnost za stanovništvo.

"Medveda su ustrelili rendžeri u skladu sa postojećim planom o postupanju sa medvedima u Švajcarskoj", izjavio je za AFP predstavnik Federalne agencije za okolinu.

Medved M13 je živeo u planinama u ističnoj Švajcarskoj, na granici sa Italijom.

Dvogodišnja životinja je redovno zalazila u sela i zaseoke u potrazi za hranom, a čak je i stekla naviku da prati ljude.

Medved se već od novembra prošle godine smatrao problematičnim. Kako ne bi morali da ga ubiju, rendžeri su pokušali da povećaju njegov strah od ljudi bacajući petarde, ali očigledno da to nije pomoglo.

M13 je bio jedan od medveda iz programa koji je pokrenut u italijanskoj pokrajini Trentino-Južni Tirol kako bi se ova životinja, koju su lovci istrebili, ponovo vratila u te krajeve.

Populacija medveda na italijanskoj strani danas broji oko 30 jedinki.

Aktivisti iz organizacije za zaštitu divljih životinja (WWF) oštro su osudili akciju švajcarskih rendžera.

Oni ističu da je normalno za medveda da se probudi iz hibernacije i siđe u dolinu u potrazi za hranom i navode da bi se sa dolaskom toplijeg vremena M13 sam vratio u planine.

Osim toga, s obzirom na to da uskoro dostiže zrelost, M13 bi se najverovatnije vratio u Italiju da tamo potraži ženku, dodaju predstavnici WWF-a.

Preuzeto od Zov-a