ZLATNO PERO

Forum za ljubitelje i odgajivace ptica , sitnih zivotinja , orintologije i zastitnike prirode
 
PrijemPrijem  KalendarKalendar  Često Postavljana PitanjaČesto Postavljana Pitanja  TražiTraži  Lista članovaLista članova  Korisničke grupeKorisničke grupe  Registruj seRegistruj se  PristupiPristupi  
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Ključne reči
Zadnje teme
» ČESTITKE I OBJAVE
Čet Jan 01, 2015 9:56 pm od ćelavi

» DOBRO DOSLI
Pet Mar 14, 2014 2:50 pm od Miki

» BOCKINE PTICE
Sub Sep 28, 2013 12:36 pm od BOCKA

» zoran mutacije majora
Pet Sep 27, 2013 1:53 pm od Miki

» UDOMLJAVANJE PASA
Uto Sep 10, 2013 11:10 pm od SAŠA

» UDRUŽENJE ZLATNO PERO - KRUŠEVAC
Pet Avg 16, 2013 5:16 pm od Miki

» Pitanje za genetičare
Čet Avg 08, 2013 2:43 pm od Miki

» Povoci za ptice
Ned Jul 14, 2013 4:17 pm od Parrotgirl

» Slavuj
Ned Jun 16, 2013 6:26 pm od BOCKA

» Uzgoj Konopljara
Pet Jun 14, 2013 4:01 pm od Miki

PRIJATELJI
DOKUMENTACIJA ZA TRGOVINU PTICAMA
Sub Mar 09, 2013 10:24 pm od SAŠA
Којим правним актима је регулисана област прекограничног промета и трговине заштићеним врстама у Србији?

Национални прописи који регулишу контролу промета заштићеним врстама су:
Закон о потврђивању Конвенције о …

Komentari: 0
Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине
Sre Feb 13, 2013 11:59 am od Miki
ОДСЕК ЗА ЗАШТИТУ БИОДИВЕРЗИТЕТА
У Одсеку за заштиту биодиверзитета обављају се послови који се односе на: праћење спровођења закона којим се уређује и обезбеђује заштита, унапређење и одрживо коришћење …

Komentari: 3
USLOVI DRZANJA I NACIN OBELEZAVANJA PTICA I ZASTICENIH VRSTA
Sub Feb 09, 2013 8:55 pm od Miki
PRAVILNIK
O USLOVIMA DRŽANJA, NAČINU OBELEŽAVANJA I EVIDENTIRANJA
DIVLJIH ŽIVOTINJA U ZATOČENIŠTVU
("Sl. glasnik RS", br. 86/2010)

II USLOVI DRŽANJA DIVLJIH ŽIVOTINJA U ZATOČENIŠTVU
Član 4
Uslovi držanja divljih životinja u zatočeništvu dati su u Prilogu I Uslovi u pogledu prostora,
opreme i brige o životinjama, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov …

Komentari: 4
Oktobar 2018
PonUtoSreČetPetSubNed
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
293031    
KalendarKalendar

Delite | 
 

 RIBOLOVAČKE DESTINACIJE

Ići dole 
AutorPoruka
SAŠA
BOS
BOS
avatar

Broj poruka : 275
Datum upisa : 09.02.2013
Godina : 56
Lokacija : Kraljevo

PočaljiNaslov: RIBOLOVAČKE DESTINACIJE   Sub Feb 16, 2013 12:12 am

Bovansko jezero

Bovansko jezero se nalazi na Sokobanjskoj Moravici kod Bovana između Sokobanje i Aleksinca. Jezero je veštačka akumulacija nastalo gradnjom brane 1978. godine, u sistemu regulacije sliva Morave i hidrocentrale „Đerdap“ sa zadatkom da zadrži nanose brdskih i planinskih reka, a istovremeno da akumulira velike količine vode.
Jezero je udaljeno desetak kilometara od Sokobanje, tridesetak od Aleksinca, na regionalnom putu Aleksinac-Knjaževac-Sokobanja.
Jezero je dugo 8 km, najveća širina mu je 500 m, a dubina 50 m. Služi za navodnjavanje polja u ovom kraju. Bovansko jezero preko postrojenja za prečišćavanje vode vodom snabdeva grad Aleksinac.




Bovansko jezero se nalazi u centralnom delu istočne Srbije, pri kraju Sokobanjske kotline, a okružuju ga prelepe planine - Ozren, Devica, Rtanj i Bukovik. Od Sokobanje je udaljeno 12 kilometara, a od Jošaničke banje 20, tako da je praktično omeđeno i našim poznatim klimatskim odmaralištima. Jezero je dugačko oko sedam kilometara i pokriva skoro 500 hektara, a dubina varira od dva do 80 metara. Gornji deo je plići i tu je mrestna zona za veći broj ribljih vrsta, dok nizvodno ulazi u tesnac i dubina je znatno veća, naročito kod brane. Donji deo jezera, posle tesnaca, naglo se širi i pravi nekoliko velikih i dubokih zaliva.
Bovansko jezero ima veoma raznovrstan riblji fond i zbog toga ga prosto opsedaju pecaroši, pogotovo iz okolnih mesta, ali ima ih i iz Zaječara, Knjaževca, Kruševca, pa čak iz Leskovca i Beograda, od koga je udaljeno oko 240 kilometara. Lovi se som, smuđ, šaran, amur, tolstobik, klen, grgeč, linjak, srebrni karaš, deverika, žutooka bodorka, manić i beovica, a o pecaroškom umeću i sreći kolaju razne priče, naročito na popularnim mestima, kao što su Mrestilište i Livade, ili kod takozvanog Klizišta. Ali, dobra priča je sastavni deo ovog sporta, bez obzira šta se zakači na udicu.

[img] [/img]
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
SAŠA
BOS
BOS
avatar

Broj poruka : 275
Datum upisa : 09.02.2013
Godina : 56
Lokacija : Kraljevo

PočaljiNaslov: Re: RIBOLOVAČKE DESTINACIJE   Sub Feb 16, 2013 12:17 am

Dobrodošli u Carsku baru!

Puno ime ovog rezervata glasi "Stari Begej-Carska bara". Nalazi se usred nepregledne Banatske ravnice, između Novog Sada, Beograda i Zrenjanina, u međurečju Tise i Begeja. Rezervat obuhvata površinu od oko 1600 hektara, oko Starog Begeja, Carske, Perleske i bare Tiganjice, i predstavlja prostor od svetskog značaja prvog reda. Ime je dobio još u vreme austrougarske vlasti, jer su u njemu uživali mnogi velikani tadašnjeg Austrijskog carstva.
Najveće bogatstvo rezervata čini čak 250 vrsta ptica, a mnoge od njih se nalaze u “Crvenoj knjizi” svetskih i evropskih ugroženih vrsta. Zbog toga je ovaj rezervat proglašen za Ramsarsko područje, i upisan u UNESCO-vu listu močvarnih područja od međunarodnog značaja.
U bari se mogu videti pelikan, mali kormoran, mala guska, plavokljuna patka, orao belorepan, kao i svih osam vrsta evropskih čaplji. Medju njima, izdvaja se carska čaplja, koja je izabrana za zaštitni znak rezervata.
Osim ptica, Stari Begej i Carska bara bogati su i brojnim vrstama ribe, kao što su šaran, štuka, som, bandar, sverglan, smuđ, tostolobik, amur ili kečiga. Unutar granica ovog rezervata moguć je sportski ribolov, ali samo na određenim prostorima. Vodene površine, nalaze se u sklopu Ribolovačkog gazdinstva Ečka, koje je najveći prirodni ribnjak u Evropi.
Na dozvoljenim mestima, posetioci, pored sportskog ribolova, mogu uživati u plovidbi po Begeju, kupanju, jahanju, vožnji fijakerom. Takođe, mogu posmatrati ceo region iz ptičije perspektive - iz aviona ili motornog zmaja. Tu su i lovišta na oko 7.000 hektara, gde se love prepelice, srneća divljač ili divlje svinje.
Zanimljivo je da u toj netaknutoj prirodi uopšte nema komaraca, što je pokraj tolikih vodenih površina, prosto neverovatno. Po rečima domaćina, uništavaju ih žabe i punoglavci. Ipak, priroda je ta koja reguliše život u ovom carstvu.
Koliko je rezervat poseban i interesantan svedoči i činjenica da Zrenjaninski planinari svake godine polovinom juna, na obali Starog Begeja dočekuju svoje prijatelje planinare iz svih krajeva zemlje. Jedna bara, pa još u sred ravnice, mora biti zaista očaravajuća da bi privukla nepopravljive ljubitelje visina.
Na kraju, ne treba zaboraviti da je čovek ovde samo gost, te je boravak u prirodi ograničen na period od 5 sati ujutru do 10 sati uveče. Ograničen je i broj gostiju na 30.000 godišnje kako se ne bi remetio život tih divnih stanovnika Carske bare.
[img] [/img]

[img] [/img]
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
 
RIBOLOVAČKE DESTINACIJE
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
ZLATNO PERO :: RAZNO :: RIBOLIV-
Skoči na: