DEKORACIJA AKVARIJUMA

DEKORACIJA AKVARIJUMA

Dekoracija unutrasnjosti akvarijuma je bitna kako za akvaristu tako i za same ribe. Potrebno je uskladiti estetske zahteve sa zahtevima riba i bilja.
Zakloni kao svakodnevna potreba nekih riba, mesta za mrest, zatamnjena mesta, promena hemijske vrednosti vode i drugo, moze se postici i uz pomoc dekorativnih elemenata, kao sto su : sljunak i pesak, komadi stena : granit, pescar, skriljac, kvarcit, komadi eruptivnog porekla i sl.
Delovi korenja i panjeva koji su odlezali u vodi - prokuvati i izvrsiti dezinfekciju u rastvoru kalijum permanganata, koren vinove loze (prokuvan u slanoj vodi), okamenjeno drvo, lignit i mrki ugalj (treba ga prokuvati i ostaviti da odstoji u cistoj vodi). Na zadnju stranu se najcesce lepi poster ,sa slatkovodnim tropskim motivom . Pluta u plocama. Tekstilna ili plasticna tapeta.
Zahtevna ali zanimljiva pozadina moze biti od stena ili panjevaa izvadjenih iz vode.
Zahtevnija, ali efektnija i prirodnija varijanta je sa izlivenim betonom u ramu debljine 3-5cm. , visine i sirine kao zadnja stranica akvarijuma, u koji dok je jos svez stavimo kamenje, korenje,sljunak itd., prema unapred smisljenom planu. Beton mora biti armiran. Kada se stvrdne , postavimo ga sa zadnje strane.
Pozadina uradjena od duplog stakla ,sa razmakom 1-3cm, koje je ispunjeno peskom, sljunkom, korenjem i liscem takodje moze lepo izgledati. Koriscenjem poliuretana (purpen pene), bilo kao izdubljene pozadine ili kao vezivnog sredstva za korenje i kamenje , postizu se odredjeni efekti. Morate napraviti ram i poliuretan sto prirodnije ofarbati. Stiropor se takodje koristi, najjeftiniji je i najlaksi za obradu, mogu da se lepe odredjeni komadi (tutkalom), moze da se obradi hemijski ili uz pomoc toplote, ali u svakom slucaju vazno je da se sto prirodnije ofarba.
Izvanredno mogu delovati efekti sa rasprskivacima za vazduh.
Rasprostranjena je upotreba vestackih ukrasa kao sto su : plasticno bilje, razni dvorci, zabe i kosturi, kovcezi sa blagom i bezbroj drugih....................
Branko Jakovljevic


[img] [/img]

Primer podloge koji se pokazao kao veoma efektivan


 Donji sloj, gvožđem bogata glina ili sloj zemlje neposredno ispod površine. Ovo treba pomešati sa peskom. Oko 2% težine Mikro-Gvožđa je verovatno dovoljno. Đubriva koja sadrže gvožđe-sulfat kao što je Ironit nisu pogodna. Grnčarska glina se pomalo teško meša sa ostalim materijalima osim ako je u prahu, zato je treba pokvasiti i natopiti u vodi oko nedelju dana uz često mešanje tako da postane gotovo tečna. Sloj zemlje neposredno ispod površine je verovatno najbolje rešenje, pored toga što je odlična ona je i najjeftinija varijanta. Ponekad je potrebno dodati malo mikro elemenata, ali jako malo (oko 1g na 1m2 dna) jer morate biti oprezni da ne predozirate količinu. Najbolje je da se pridržavate uputstva za uporebu.
 Srednji sloj, 2,5 cm mešavine baštenske zemlje i rastresitog treseta od mahovine u zapreminskom odnosu 4:1. Treset obavezno prokuvajte. S obzirom da je baštenska zemlja 20 puta teža od treseta, onda je odnos težine oko 1.25% . Ovo treba da bude oko 2,5 cm debeo sloj NE DEBLJI. U ovo možete imešati i šaku Mikro-Gvožjda, sa ovim osiguravate da zemlja ima dovoljno gvožđa. Gvožđe je prisutno u mnoogim zemljištima naročito ako je zemljište u vašoj bašti dobro za rast biljaka. Zemljište najbogatije gvožđem kod nas je crvenica, koja se može naći u primorju. Ako vam se čini da je zemljište isuviše bogato hranjivim materijama, možete u mešavinu dodati peska.
 Gornji sloj, 2,5 cm običnih 2-3 millimeter krupnog akvarijumskog šljunka.
Stavite veliki tanjir ili plasticni poklopac na dno i pritisnite ga sa većim kamenom i polako počnite da punite akvarijum tako što polako sipate vodu u tanjir. Ako vodu sipate suviše brzo pokrenu će te podlogu i zamutiti vodu. Ako se to desi, crevom izvucite zamućenu vodu i ponovo napunite ali pažljivije.
Kada voda dostigne nivo od 10-tak cm zasadite biljke. Za početak zasadite brzo-rastuće biljke. Zasadite ih gusto. Preporuka je da koristite oko 1 W na litar vode bilo fluorescentne ili metal-halidne svetiljke. Dobro osvetljenje i puno bilja su važni za uspeh zemljanog substrata.
Na početku menjajte 25% akvarijumske vode dosta često. U početku će treset oslobađati dosta tanina pa će zbog toga boja vode postati žućkasta. Filtracija vode preko aktivnog uglja će ukloniti tu boju i višak gvožđa iz vode. Prilikom svake promene vode, dozirajte veštačko đubrivo na osnovu količine vode koju ste iscrpili i zamenuli. Kasnije će treset oslobađati manje tanina, pa i vi možete smanjiti učestalost periodičnih promena vode. U vodi bi trebalo da bude dovoljno hranjivih materija za nekoliko nedelja naročito ako dodate nešto NPK đubriva jednom ili dva puta godišnje.
Testovi za nitrate i fosfate su veoma korisni ali ne i esencijalni. Ako ste koristili bogati organski materijal ili zemljište bogato organskim materijama, tada bi možda trebalo da budete zabrinuti za visok nivo nitrata, fosfata ili amonijuma. U prvim mesecima brižljivo pratite koncentraciju amonijuma jer se amonijum oslobađa iz obogaćenih podloga.
Visoko kvalitetni testovi za gvožđe mogu biti jako korisni. U prvim mesecima, treset i gvožđem bogata podloga mogu osloboditi dovoljno gvožđa da izazovu manje probleme sa algama. Zbog toga su redovne promene vode dobra ideja.
Obogaćivanje podloge
Da bi obogatili podlogu za biljke koje uzimaju puno hrane, pripremite loptice od gline sa oko 10 granula NPK (15:15:15). Sušite ih dok se ne stvrdnu i stavite 1 ili 2 u podlogu u blizini korenja biljka koje zahtevaju prihranjivanje. Ponovite po porebi ako rast biljka postane spor (oko 6 meseci). Potrebo je oko pola kafene kašikice gline da bi se napravila loptica od 10 mm. Svaka loptica će imati oko 70 mg azota što je ekvivalentno 300mg nitrata i oko 70 mg fosforaste kiseline (P2O5).